ГОЈАЗНОСТ-изазов јавног здравља

Епидемија гојазности је данас препозната као један од највећих здравствених проблема са којима се човечанство суочава. Данас у свету 800 милиона људи живи са гојазношћу, а милиони су још у опасности од њеног настанка. Велика количина стреса, неадекватни услови рада, претежно седентаран начин живота, довели су до тога да савремен човек тешко може да задовољи основне потребе као што су: редовна исхрана, физичка активност, довољно сна.

Шта је гојазност?

Светска здравствена организација дефинише гојазност као „ненормално или прекомерно накупљање масти које представља ризик за здравље“. Гојазност је сложено здравствено питање које је резултат комбинације узрока и појединачних фактора као што су понашање и генетика.

Узроци за настанак гојазности:

Узроци за настанак гојазности су  различити и под њих спадају  биолошки фактори, ментално здравље, генетски ризик, животна средина, приступ здравственој заштити. Понашање може укључивати физичку активност, неактивност, начин исхране, употребу лекова и друге изложености.

Гојазност као фактор ризика:

Пораст броја гојазних особа је посебно забрињавајући када се узме у обзир повезаност гојазности са хроничним болестима и оптерећењем система здравствене заштите. Гојазност покреће низ метаболичких поремећаја, као што су резистенција на инсулин, артеријска хипертензија, хипертриглицеридемија и снижени ниво ХДЛ холестерола, који заједно чине метаболички синдром. Гојазне особе имају значајно повећан ризик да оболе од низа болести, посебно кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2, ендокриних и метаболичких поремећаја, остеоартритиса и малигних болести. Гојазност је такође фактор ризика за настанак компликација од  COVID-19.

Које су уобичајене здравствене последице прекомерне тежине и гојазности?

Повећани BMI (Body mass index) је главни фактор ризика за незаразне болести као што су: кардиоваскуларне болести (углавном болести срца и мождани удар) дијабетес; мишићно-скелетни поремећаји (нарочито остеоартритис – дегенеративна болест зглобова која је веома онеспособљавајућа); неки карциноми (укључујући ендометријума, дојке, јајника, простате, јетре, жучне кесе, бубрега и дебелог црева). Ризик од ових незаразних болести расте, са повећањем BMI ( Body mass index).

Гојазност у дечијем узрасту:

Гојазност у детињству је повезана са већим шансама за гојазност, прерану смрт и инвалидитет у одраслом добу. Очекује се да ће се у свету  гојазност код деце повећати за 60% у односу на следеће деценије, достигавши 250 милиона до 2030.године. Гојазна деца доживљавају потешкоће са дисањем, повећан ризик од прелома, хипертензију, ране маркере кардиоваскуларних болести, инсулинску резистенцију и психолошке ефекте. Гојазност код деце повезана је и са лошијим академским резултатима и нижим квалитетом живота.

Економске и друштвене последице:

Гојазност и повезани здравствени проблеми имају значајан економски утицај на здравствени систем. Директни медицински трошкови могу укључивати превентивне, дијагностичке и услуге лечења. Индиректни трошкови се односе на болест и смрт и укључују изгубљену продуктивност. Мере продуктивности укључују одсуство запослених са посла због здравствених разлога повезаних са гојазношћу, смањену продуктивност на послу и прерану смрт и инвалидитет.

Гојазност становништва у Републици Србији:

Према последњем истраживању здравља становништва Републике Србије које је спроведено 2019. године, у Републици Србији је 2019. године, на основу измерене вредности BMI ( Body mass index), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%). Проценат гојазне деце узраста од 5 до 14 година у 2019. години износио је 12,9%, док је умерено гојазне деце било 16,6%. Значајно већи проценат гојазних се налази у категорији деце предшколског узраста. У 2019. години регистрован је пораст процента гојазне деце школског узраста у поређењу са 2013. годином.

Стигма гојазних особа је опасна:

У многим земљама, људи који живе са гојазношћу редовно се окривљују  за своју болест. Стигма због прекомерне тежине појачава претпоставке да је гојазност само индивидуална одговорност особе. Може оштетити ментално и физичко здравље и може спречити људе да потраже неопходну медицинску  помоћ. Гојазност је често вођена факторима који су изван  контроле појединца. Биолошки и генетски фактори доводе неке од нас у већи ризик. Наше физичко и друштвено окружење утиче на нашу способност да живимо здрав живот и излаже нас нездравој храни која је направљена да нас натера да уносимо више хране.

Прекомерена тежина је један од показатеља гојазности, али лечење гојазности има за циљ побољшање општег здравља, а не само губитак тежине. Кључ за постизање и одржавање здраве тежине нису краткорочне промене у исхрани; ради се о начину живота који укључује здраву исхрану и редовну физичку активност. Не постоји једно или једноставно решење за епидемију гојазности. То је сложен проблем и мора постојати вишестрани приступ. Креатори политике, државне и локалне организације, лидери предузећа и заједнице, школски, здравствени радници и стручњаци за бригу о деци и појединци морају да раде заједно на стварању окружења које подржава здрав начин живота.

 

 

 

 

Литератра:

 

– World obesity day ; everybody needs to act; www.worldobesityday.org

– WHO, World health organitation; Obesity;www.who.int/health-topics/obesity#tab=tab_1

– Healthline; Obesity; www.healthline.com/health/obesity

-Centers for desease control and prevention; Adult obesity causes and consequences www.cdc.gov/obesity/adult/causes.html

– ИЗЈЗ „Милан Јовановић Батут“ Србије; Истраживање здравља становништва Србије 2019. године; www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf

– World Health Organisation. Obesity: preventing and managing the global epidemic. WHO technical report series number 894. Geneva: World Health Organisation; 2000.

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs