Međunarodna kriza povodom COVID-19 pandemije direktno je povezana i sa globalnim
ekonomskim padom, što zajedno dovodi do dubokih efekata na ljudsku psihu (Zandifar i
Badrfam, 2020). Jedan od najčešćih odgovora i reakcija građana bila je poricanje (negacija)
bolesti, saveti vlasti nisu se uzimali za ozbiljno (Banerjee, 2020). Pažljivim posmatranjem ovih
reakcija neki ponavljani obrasci se mogu registrovati. Oni se mogu arbitrarno objasniti kroz
nekoliko postojećih teorija. Kognitivne greške (pristranosti, predrasude) koje su primećene
tokom kršenja karantina, prvenstveno su uopštavanje i preterano (neobjektivno) samopouzdanje.
Prezentovanje činjenica na informativnim portalima, u masovnim medijima i ostalim
društvenim medijima, ima sposobnost da prikaže činjenice tako da se iste mogu percipirati I
interpretirati na (sasvim) različite načine (Gearon, 2018).
- Teorija tugovanja (tuge)
„Kubler – Ros teorija tuge“ može se povezati sa ponašanjem masa u trenutnom
scenariju. Prema Rosovoj (Elizabet Kubler Ros), postoji 5 faza tugovanja, a akronim koji se
koristi je DABDA (eng. denial, anger, bargaining, depression, acceptance), poricanje, bes,
pregovaranje, depresija, i prihvatanje (Chen et al., 2020). Ako posmatramo ponašanje ljudi na
početku epidemije, mogli bismo ga opisati kao masovno poricanje, negaciju. Kada se
broj zaraženih i smrtnih slučajeva povećao, primetili smo da je optuživan grad Vuhan i država
Kina, što se može uporediti sa stanjem besa u teoriji tuge. Ljudi su svoje poricanje koristili kao
sredstvo za prevazilaženje tuge od eventualnog gubitka i putovali kao da nije bilo nikakvih
opasnosti po zdravlje. Ovo je dovelo do toga da se bolest širila još brže, te je usledila
konsekventna izolacija gradova (Vu i McGoogan, 2020a). Prvobitno je mera izolacije naišla na
masovne proteste i pregovaranje sa vlastima kao pokušaj izlaska iz situacije. Onda je usledila
depresija, a zatim je plač i beznađe zbog nedostatka resursa, zamenilo prihvatanje trenutne
pretnje i krize. Postavljene su privremene bolnice, aktivirane fabrike da obezbede zaštitni
materijal poput maski u borbi sa novonastalom epidemijom (Vu i McGoogan, 2020a). Još uvek
možemo da posmatramo slično ponašanje ljudi koji pokušavaju da izbegnu izolaciju ili da
nastave sa redovnim obavljanjem posla. Primećeno je da ljudi za vreme pandemije
postaju skloniji uobičajenim mentalnim poremećajima, poput anksioznosti i depresije
(Zandifar i Badrfam, 2020). - Psihoanalitička teorija
Ponašanje ljudi u svetu može se opisati kroz doktrinu o mehanizmima odbrane koje je
predložio Sigmund Frojd. Frojd je verovao u to da ljudska bića uvek žele da budu u prijatnom
stanju. Kad god su suočeni sa poteškoćama, oni pokušavaju da koriste svoje
primarne mehanizme odbrane da bi prevazišli poteškoća (Kaplan i Sadock, 2000). Dakle, u osvit
krize korona virusa, ljudi u Italiji u početku su potisnuli emocije i nastavili sa svojim radom, što
je dalje vodilo povećanoj pojavi COVID-19 i najzad korišćenju mehanizama odbrane poput
poricanja (negacije) i projekcije. Pojedinci u Italiji i Indiji za COVID-19 i pandemiju krivili su
Kinesku vladu i SZO, a poruke mržnje su preovladavale na društvenim mrežama. Slično, I
tokom epidemije H1N1 influence, ljudi su pokazivali bes i mržnju prema određenim etničkim
grupama, a povećali su se zločini iz mržnje u SAD i Evropi protiv Azijaca, koje su krivili za
širenje epidemije (Bults et al., 2011).
3. Rosenstokov model zdravstvenih uverenja
Rosenstokov model zdravstvenih uverenja (1966) jedan je od najstarijih socio-
kognitivnih modela zdravstvenog ponašanja. Ovaj model polazi od pretpostavke da zdravstvena
ponašanja proizlaze iz određenih bazičnih uverenja. Inicijalni skup pretpostavljenih bazičnih
uverenja uključuje: a) procene podložnosti (uverenje o verovatnoći da osoba oboli), b) procene
rasprostranjenosti (uverenje o učestalosti određenog oboljenja u populaciji), c) procene prepreka
(percepcija odricanja neophodnih da bi se sprovela promena) i d) procene dobitaka (percepcija
koristi koju donosi promena). Ovaj model koji je dao Rosenstock takođe može objasniti i
prikazano ponašanje od strane opšte populacije tokom COVID-19 pandemije. Percipirana
zdravstvena korist i percipirani zdravstveni rizik mogu u ogromnoj meri uticati na zdravstveno
ponašanje ljudi. Ako bi narod uočio važnost zdravstvenog ponašanja, tek tada bi se pridržavali
saveta nadležnih autoriteta, a ako bi shvatili drugačije, njihovo zdravstveno ponašanje ne bi bilo
primereno. To takođe ima veze sa njihovim a priori postojećim sistemom uverenja
(Morganstein i Ursano, 2020). Dezinformacije iz raznih izvora, zajedno sa negativnim
stavovima, multiplikuju nivo stresa i anksioznosti (Goial et dr., 2020).
- Formiranje stavova
Uverenja se mogu definisati kao ideje za koje ljudi smatraju da su istinite, a koje mogu
imati nekoliko oblika, kao što su racionalna uverenja, iracionalna uverenja, vera i stereotip.
Ponašanja ljudi u opštoj populaciji tokom kriznih situacija mogu biti posledica njihovog sistema
uverenja, ovi sistemi rađaju njihove stavove, koji utiču na donošenje odluka, što vodi do
izvesnog predvidljivog ponašanja (Townsend, 2014). U trenutnom scenariju primećujemo da
kulturološka pozadina ljudi utiče na odluke koju su napravili u pandemiji COVID-19. Možemo
posmatrati da različite nacije reaguju na pretnju korona virusom različitim ponašanjem
(Van der Veerd i dr., 2011; Zandifar i Badrfam, 2020). Postoje dve vrste ovih stavova, negativni
i pozitivni, pozitivni stavovi pomažu u suočavanju i prilagođavanju, a negativni stavovi ometaju
napredak I opstanak. Stav ljudi o socijalnoj distanci, karantinu, zdravstvenoj zaštiti,
i neophodnim zalihama tema su od interesa u sistemu zaštite mentalnog zdravlja (Banerjee,
2020). Prethodne pandemije ebole i H1N1 su pokazale da su se sa prolaskom vremena i stavovi
ljudi menjali, i da su se pojavljivala sve više podržavajuća i postojanija ponašanja (Bults i dr.,
2011; Van der Veerd i dr., 2011). Stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja mogu igrati presudnu
ulogu u pomaganju ljudima u ovim teškim vremenima, i potrebno je da budu spremni za izazove
koji ih očekuju posle pandemijske krize.
Reference
- B. J. S, Sadock, Virginia A. (Eds.), 2000. Kaplan & Sadock’s Comprehensive Textbook
of Psychiatry, seventh edition. Lippincott Williams & Wilkins, Philadelphia [2000] - Banerjee, Debanjan, 2020. The COVID-19 outbreak: crucial role the psychiatrists can
play. Asian J. Psychiatr., 102014. - Brooks, S.K., Webster, R.K., Smith, L.E., Woodland, L., Wessely, S., Greenberg, N., et
al. 2020. The psychological impact of quarantine and how to reduce it: rapid review of
the evidence. Lancet 395 (March (10227)), 912–920. - Centers for Disease Control and Prevention – CDC. Youth risk behavior survey: data
summary & trends report 2007–2017. Atlanta: Centers for Disease Control and
Prevention, 2019. - Dong L., Bouey J., Early Release – Public Mental Health Crisis during COVID-19
Pandemic, China – Volume 26, Number 7, Emerging Infectious Diseases journal – CDC
26. - Goyal, K., Chauhan, P., Chhikara, K., Gupta, P., Singh, M.P., 2020. Fear of COVID
- first suicidal case in India!. Asian J. Psychiatry 49 (March (1)), 101989.
- Li, Q., Guan, X., Wu, P., Wang, X., Zhou, L., Tong, Y., et al., 2020. Early transmission
dynamics in Wuhan, China, of novel coronavirus–infected pneumonia. N. Engl. J.Med. - Liu, S., Yang, L., Zhang, C., Xiang, Y.-T., Liu, Z., Hu, S., et al., 2020. Online mental
health
services in China during the COVID-19 outbreak. Lancet Psychiatry 7, April (4), e17–8. - Mak, I.W.C., Chu, C.M., Pan, P.C., Yiu, M.G.C., Chan, V.L., 2009. Long-term
psychiatric
morbidities among SARS survivors. Gen. Hosp. Psychiatry 31, 318–326. - McGinty EE, Webster DW, Jarlenski M, Barry CL. News media framing of serious
mental illness and gun violence in the United States, 1997-2012. Am J Public Health
2014; 104: 406–13. - Morganstein, J.C., Ursano, R.J., 2020. Ecological disasters and mental health: causes,
consequences, and interventions. Front. Psychiatry. - Qiu, J., Shen, B., Zhao, M., Wang, Z., Xie, B., Xu, Y., 2020. A nationwide survey of
psychological distress among Chinese people in the COVID-19 epidemic: implications
and policy recommendations. Gen. Psychiatry 33. - Townsend, M.C., 2014. 7th ed. Concepts of Care Psychiatric Mental Health Nursing
Vol.1 Jaypee Brothers, Medical Publishers Pvt. Limited. - Van der Weerd, W., Timmermans, D.R., Beaujean, D.J., Oudhoff, J., van Steenbergen,
J.E., 2011. Monitoring the level of government trust, risk perception and intention of the
general public to adopt protective measures during the influenza A (H1N1) pandemic
in the Netherlands. BMC Public Health. - Xiang, Y.T., Yang, Y., Li, W., Zhang, Ling, Zhang, Qinge, Cheung, Teris, Ng, Chee H.,
- Timely mental health care for the 2019 novel coronavirus outbreak is urgently
needed. Lancet. Psychiatry 7, 228–229. - Zandifar, Atefeh, Badrfam, Rahim, 2020. Iranian mental health during the COVID-19
epidemic. Asian J. Psychiatr. 51, 101990. - Zhang J, Lu H, Zeng H, et al. 2020. The differential psychological distress of populations
affected by the COVID-19 pandemic [published online ahead of print, 2020 Apr
15]. Brain Behav Immun.
Iz biografije autora
Dr Sc. med. Sreten Vićentić je specijalista i supspecijalista psihijatrije, psihoterapeut,
stalno je zaposlen na Klinici za psihijatriju KCS, gde je i koordinator za kontinuiranu edukaciju,
kao i predstavnik Klinike za implementaciju DSG sistema. Doktorirao je iz oblasti stresa 2012.,
što mu je i uža naučna oblast, radio je i kao Profesor strukovnih studija za oblast medicinskih
nauka 2013/2014. na Visokoj vaspitačkoj školi.
Predstavnik je Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) pri Ministarstvu zdravlja
Republike Srbije za oblast alkoholizma (Focal Point), koekspert radne grupe Ministarstva
zdravlja za otvaranje poglavlja 28 u procesu pridruživanja EU, i član Radne grupe Ministarstva
zdravlja RS za izradu nove Nacionalne strategije za zaštitu mentalnog zdravlja. Publikovao je
više od 30 naučnih radova u zemlji i inostranstvu. Recenzent je u vrhunskim međunarodnim
časopisima, kategorija M21 Thomson Reuters JCR liste.
