PM честице (партикуларне материје или суспендоване честице) су ситне честице које се налазе у ваздуху, а њихова величина је микроскопска. Ове честице присутне су у свим срединама, и урбаним и руралним, и могу бити састављене од различитих материја, природног порекла или као последица људске активности. Људска активност представља главни извор суспендованих честица у амбијенталном ваздуху.
Због своје мале величине, PM честице могу лако да доспеју у наш респираторни систем – кроз нос, плућа, па чак и у крвоток. Величина PM честица изражава се у микрометрима (милионити део метра, µм). Постоје три групе честица, сврстане по својој величини у микрометрима: PM10, PM2,5 и PM1. Због могућности продирања у људски организам, ове честице су изузетно опасне по здравље, јер могу изазвати респираторне проблеме, аутоимуне болести, кардиоваскуларне или малигне болести.
Иако су PM честице врло различите, стручњаци их обично класификују према њиховој величини, јер мање честице могу да продру дубље у организам. Честице до 10 микрона (PM10) могу да се задрже у дисајним путевима и изазову упале. Највише се проучавају честице величине до 2,5 микрона (PM2,5). Генерално правило је да што су PM честице мање, то представљају већи ризик по здравље.
Посебан аспект штетног утицаја PM честица на здравље људи је њихов састав. Састав може да варира, али када настају као последица сагоревања фосилних горива, PM честице својим саставом представљају додатни ризик по здравље, посебно ако у њима постоје повећане концентрације тешких метала или полицикличних ароматских угљоводоника.
PM честице се непрекидно мењају у ваздуху – могу се формирати директно из загађивача или настати услед хемијских реакција у атмосфери. Овај процес је врло динамичан и може променити како и колико су честице опасне.
Иако се PM честице могу кретати и нестајати из ваздуха, важно је знати да оне могу остати у околини и утицати на нас, нарочито у местима са високим нивоима загађења, као што су велике градске средине, саобраћајна подручја и индустријска подручја.
Слика је преузета из научног рада, преузетог из часописа „Environmental-Advances”.
Цео рад је доступан на линку: https://doi.org/10.1016/j.envadv.2024.100603
