Šuga

Šuga je parazitarno oboljenje kože uzrokovano šugarcem (sarcoptes scabiei), čija je penetrcija u kožu vidljiva u obliku papula, vezikula ili linearnih kanalića u kojima se nalaze paraziti i njihova jaja.

     Ovo oboljenje je rasprostranjeno širom sveta. Novi talas je zahvatio ljude svih socioekonomskih nivoa, bez obzira na starost, pol, rasu ili nivo i standard lične higijene.

     Epidemije se češće javljaju u uslovima kolektivnog smeštaja, kao što su:

      – predškolske i školske ustanove,

      – starački domovi,

      – socijalne ustanove,

      – zatvori,

      – porodice.

    Rezervoar zaraze je čovek. Šuga se prenosi direktnim, ali produženim kontaktom sa kožom inficirane osobe (osobe sa šugom). Prenošenje indirektnim kontaktom, preko donjeg rublja ili posteljine, ostvaruje se samo ako su oni neposredno pre toga inficirani od strane obolele osobe. Kod odraslih osoba najčešći put prenosa šuge je seksualni kontakt.

     Šugarac se ne prenosi kontaktom sa kućnim ljibimcima ili drugim životinjama.

     Inkubacija. Dve do šest nedelja pre pojave svraba kod osobe koja se prvi put infestirala, kraća kod osobe koja je ranije imala šugu.

     Zaraznost. Osoba je zarazna  od momenta ekspozicije pa sve dok se šugarac i njegova jajašca ne unište odgovarajućim lekovima. Članovi porodice  seksualni partneri inficirane osobe su u visokom riziku od zaražavanja.

    Najčešći simptomi infestacije je intenzivan svrab, pogotovo noću ili pri boravku u toploj prostoriji. Promene na koži  i svrab mogu da zahvate veći deo tela (koža ručnih zglobova, laktova, pazušnih jama, između prstiju šaka, bradavica dojke, stomaka i butina. Kod odojčadi i male dece najčešće je zahvaćena goža glave, vrata, lica, dlanova i tabana. Usled češanja može doći i do sekundarne bakterijske infekcije.

    Lečenje šuge sprovodi se skabicidnim sredstvima koje prepisuje lekar. Neophodno je lečenje članova porodice ili seksualne partnere infestirne osobe. Terapija traje nedelju dana i za to vreme infestirani traba da bude isključen iz škole ili sa posla, kao i jedan dan po završetku terapije.

    Prevencija je edukacija stanovništva o načinu prenošenja šuge.

 

Težak oblik šuge je krustava „norveška“ šuga. Veći rizik za oboljevanje imaju osobe sa oslabljenim imunitetom, starije osobe, osobe sa mentalnim oboljenjima. Na koži ovih osoba se javljaju debele kruste koje sadrže veliki broj šugarca i jaja, koji nije ništa više kontagiozan osim što ga ima u većem broju. Promene se mogu javiti po čitavom telu i najbitnija razlika je odsustvo ili smanjen svrab.

 

 

 

 

 

                                                                              Centar za kontrolu i prevenciju bolesti