У целом свету 28. септембар обележава се као Светски дан борбе против беснила у циљу
јачања свести о опасности коју ова болест представља за здравље људи и животиња и
мерама за што ефикаснију превенцију и контролу.
Беснило је акутна инфективна болест централног нервног система на коју су осетљиве
све топлокрвне животиње и човек. Веома је тешка болест и у 100% случајева се
завршава смртно. Припада групи зооантропоноза, изазива је Rabies virus. Болест је
распрострањена широм света (у више од 150 земаља). Око 55 000 људи широм света
умре од беснила (претежно из Азије и Африке), а 40% су деца млађа од 15 година. У
Србији последњи случај беснила код људи је забележен 1980. године на Косову и
Метохији. Природни резервоар вируса беснила су дивље животиње (најчешће лисица,
вукови, шакали, којоти и др.) са којих се вирус беснила, уједом бесне животиње,
преноси на домаће животиње (најчешће пси и мачке). Вирус беснила се преноси уједом
бесне животиње у чијој пљувачки се налази вирус, али и контактом пљувачке са
оштећеном кожом или слузокожом.
Програм искорењивања и сузбијања беснила у Србији је започео новембра 2010.
године, а спроводи се оралном вакцинацијом лисица и других дивљих животиња
бацањем мамаца из авиона који садрже вакцину против беснила на територији целе
Србије.
Сам Програм искорењивања и сузбијања беснила у Србији спроводи се реализацијом
следећих активности:
- Обележавање и регистрација паса и мачака;
- Вакцинација паса и мачака;
- Вакцинација дивљих животиња;
- Спровођење мониторинга оралне вакцинације дивљих животиња;
- Мултисекторска сарадња свих укључених актера.
У Србији је референтна установа за беснило Пастеров завод Нови Сад, а такође постоје
и 27 Антирабичних станица које се већином налазе у оквиру Завода за јавно здравље.
Основна улога Антирабичних станица је пријем и регистровање особа озлеђених од
животиња, као и спровођење комплетне антирабичне имунопрофилаксе (давање
вакцине и имуноглобулина) код озлеђених код којих се постави индикација.
