Под слоганом “Overcoming disruption, transforming the AIDS response” (Од превазилажења изазова до унапређеног одговора на AIDS) Светска здравствена организација, UNAIDS и остале међународне организације обележавају Светски дан борбе против AIDS-а 1.12.2025. године. У фокусу овогодишње кампање су свеопшти напори да се одговор на AIDS у виду савремене терапије настави упркос бројним глобалним финансијским и друштвеним изазовима, као и оснаживање популација у повишеном ризику ефикасним превентивним методама.
У глобалном ишчекивању доступности дуготрајне превенције употребом две инјекције годишње новог антиреторвиралног лека, фокус је и на доступној превенцији. Промовисање доступне пре-експозиционе профилаксе за HIV инфекцију (PrEP − Pre–Exposure Prophylaxis) комбинацијом два антиретровирална лека наилази на одзив све већег броја корисника јер се ова превенција показала успешном у спречавању ширења инфекције у низу земаља.
У Србији доступност PrEP употпуњена је и Водичем добре праксе за лечење HIV инфекције кога је објавило Министарство здравља, а чији је саставни део протокол превенције код HIV негативних особа.
Епидемиолошка ситуација у Србији 2025. године
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка 2025. године до 24. новембра 2025. новооткривено је 99 особа инфицираних HIV-ом. Од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 24. новембром 2025. године, у Републици Србији су регистроване 5002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2288 особа оболело од AIDS-а. Укупно 1238 особа које су живеле са HIV-ом преминуло је од AIDS-а, а још 148 особа инфицираних HIV-ом умрло је од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Сексуални пут преноса, као и ранијих година доминира (98% свих случајева регистрованих током 2025. године са познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (84% међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар−новембар 2025. године било је 24 пута више мушкараца у односу на жене.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20−49 година (85% у 2025. години). У узрасној групи 15−29 година регистрована је 31 особа (31% свих новооткривених HIV позитивних особа). Под највећим ризиком су, као и претходних година, мушке особе које имају незаштићени сексуални однос са мушкарцима, док је четвртина новооткривених HIV позитивних особа са непознатим путем трансмисије (29% у 2025. години). Можемо претпоставити да је међу овим особама незаштићени сексуални однос са мушкарцима доминантан пут преноса, јер је велики утицај стигматизације на непријављивање начина преноса HIV инфекције. У односу на период 1985−1992. године када је 60−90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2025. то је 1,4% или један случај HIV инфекције као резултат инјектирања дрога). У току 2025. није регистрован ниједан случај преноса са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Републици Србији је током 2025. код 60 особа (64,5%) инфекција откривена у асимптоматској фази болести, док је клиничка AIDS забележена код 16 особа (17%).
Добровољно саветовање и тестирање је од виталне важности за откривање новооболелих. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања. Тиме постижемо и препознавање ризичног понашања. Рано откривање HIV инфекције води и до раног укључивања антиретровиралне терапије, чиме се спречавају напредовање болести и компликације. Особе које редовно узимају антиретровиралну терапију постижу и недетектабилан ниво вируса у крви чиме се онемогућава пренос вируса. Захваљујући терапији, HIV инфекција је данас хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети.
У просторијама ДПСТ саветовалишта Завода за јавно здравље Шабац можете обавити бесплатно тестирање на ХИВ, хепатитис Б и хепатитис Ц, сваког радног дана од 08:00 до 14:00 часова.
Тестирање на ХИВ је поверљиво, анонимно и бесплатно, а за његову реализацију није потребан упут лекара.
У оквиру превентивног програма који спроводи Министарство здравља у партнертству са седам удружења (Примус, ЈАЗАС, Потент, ТОЦ, УСОП, Превент и Асоцијација здравствених медијаторки) добровољно, анонимно саветовање и тестирање на HIV и друге полно преносиве инфекције је бесплатно и доступно особама из кључних популација под повећаним ризиком (мушкарци који имају секс са мушкарцима, особе које се баве секс радом и особе које инјектирају дроге) у просторијама удружења (drop-in центрима) и у мобилним јединицима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и другим градовима. Поред превентивних програма пружају се и различити видови подршке особама које су инфициране HIV-ом. Оснаживање заједница под повишеним ризиком, као и особа које већ живе са HIV-ом, препознато је глобално као неопходан фактор који уз савремену превенцију и терапију води ка смањену броја оболелих особа.
Епидемиолошка ситуација у свету и у Европи
Подаци Светске здравствене организације на крају 2024. године показују да је са HIV инфекцијом глобално живело 40,8 милиона људи, 1,3 милиона је било новооткривених случајева, док је 630.000 особа умрло од AIDS-а. Особе које су биле инфициране, а које су знале свој HIV статус чине 87% свих HIV позитивних особа, док је 31,6 милиона особа (77%) било на антиретровиралној терапији. Од особа које живе са HIV инфекцијом, а користе терапију, 73% је постигло ниво виралне супресије када пренос вируса није могућ.
Процене показују да је у Европи крајем 2024. године 3,2 милиона особа живело са HIV-ом, а само 2 милиона или 63% од овог броја је примало антиретровиралну терапију. У 2024. години у Европи је 160.000 људи новоинфицирано HIV-ом, док је 53.000 преминуло.
Епидемиолошке детерминанте HIV инфекције и АIDS-а у Републици Србији крајем новембра 2025. године
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, до 24. новембра 2025. године у Републици Србији су регистроване 5002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2288 особа оболелих од AIDS-а (46% свих регистрованих HIV позитивних особа), док је 1379 особа инфицираних HIV-ом умрло (1238 од AIDS-а, а 148 од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом).
- Град Београд је најтеже погођен епидемијом, али у Београду се и тестира највећи број особа.
- У периоду јануар–новембар 2025. године дијагностиковано је и пријављено 99 особа инфицираних HIV-ом, што је за 9% мање него у истом периоду прошле године (109 особа).
- Међу дијагностикованим HIV+ особама у овој години код 16 особa је дијагностикован клинички АIDS, док је шест особа умрло од АIDS-а (једна особа више у поређењу са истим периодом 2024. године када је умрло пет особа).
Од 1997. године високоактивна антиретровирусна терапија (HAART) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање за све здравствене осигуранике. Од 2008. године лечење HIV инфекције је децентрализовано, односно реализује се на Клиници за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, у Клиничком центру Војводине у Новом Саду, Клиничком центру у Нишу, а од 2009. године и у Клиничком центру у Крагујевцу. У периоду 2003–2024. годинe регистровано је осмоструко повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (2678 особа крајем 2024. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АIDS-а (графикон 1).
С друге стране, oд 2000. године региструје се и у нашој земљи пораст броја дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2015–2024. године дијагностикована 1804 особа инфицирана HIV-ом, што је за 49% више него у периоду 2004–2013. године када је дијагностиковано 1252 особа инфицираних HIV-ом. Овај пораст је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа у заједници, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а.
Процене UNAIDS-а указују да је крајем 2024. године у нашој земљи 4100 особа живело са HIV-ом, од којих 500 особа, односно oсмина није знала да је инфицирана HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, инфициране особе имају могућност да одмах по дијагностиковању HIV инфекције, без обзира на тренутни имунолошки и вирусолошки статус, започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
Од 99 дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом у периоду од јануара до 24. новембра 2025. године, 85 особа је из Београда (86%), 12 је из Војводине (12%), а jeдна десетина је из осталих округа централне Србије (девет особа, тј. 9%). Регистровано је 24 пута више мушкараца у односу на жене (95 мушкарца и четири жене). Већина дијагностикованих HIV позитивних особа је узраста 20–49 година (84 особа тј. 85%), односно свака трећа особа је узраста 20–29 година (29 особе тј. 29%). Најмлађа особа којој је дијагностикована HIV инфекција има 17 година, а најстарија 72 године. У односу на начин трансмисије, код 69 особа HIV је пренесен сексуалним односом без кондома (98% свих пријављених случајева са познатим начином трансмисије) од којих је 59 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (84% свих особа са познатим начином трансмисије). Регистрована је и једна особа која инјектира дроге и којој је новодијагностикована HIV инфекција. У истом периоду за 29 особа није пријављен начин преноса HIV-а. У анализираном временском периоду свака шеста дијагностикована HIV позитивна особа је свој HIV+ статус сазнала у стадијуму клинички манифестног АIDS-а (16 особа тј. 17%), скоро две трећине особа код којих је дијагностикована HIV инфекција је била без икаквих симптома и манифестних знакова HIV инфекције (60 особа тј. 64,5%), а код девет особа HIV инфекција је дијагностикована убрзо након заражавања (10%). Скоро две трећине особа инфицираних HIV-ом (64%) које су дијагностиковане током ове године откривене су у стадијуму значајно нарушеног имунолошког система (тзв. „касни презентери” са бројем CD4 лимфоцита мањим од 350 ћелија/mm3). Ово указује да се и поред доступног добровољног, поверљивог и бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања, у институтима/заводима за јавно здравље у 24 града у Републици Србији током целе године, као и у заједници, значајан удео особа инфицираних HIV-ом не тестира благовремено. То смањује могућност успешног лечења у циљу контроле HIV инфекције, односно спречавање оболевања и умирања од АIDS-а, као и превенције преношења HIV-а на друге особе.
Од 16 пријављених особа оболелих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2025. године, већина су мушкарци (15). У Београду је регистровано осам случајева оболевања од АIDS-а (50%), док је на територији Војводине нотирано пет случаја АIDS-а (31%). Највише оболелих од АIDS-а регистровано је у узрасној групи 30–59 година (15 особа тј. 94%), али је оболевање регистровано и код једне особе доби 20–29 година, односно узраст оболелих се кретао у опсегу од 29 до 59 година. По пријављеном начину трансмисије девет особа оболелих од АIDS-а (56% свих случајева) је регистровано међу особама које су инфициране HIV-ом незаштићеним сексуалним контактом, од којих је осам мушкараца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (50% од свих оболелих са пријављеним начином трансмисије), а за седам особа начин трансмисије HIV-а није пријављен.
Шест особa умрлих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2025. године је регистровано у Београдском, Поморавском и Борском округу. Међу умрлима све особе су мушког пола. У односу на узраст умрли су били узраста од 34 до 60 година, једна особа је пријавила сексуални начин трансмисије, а код осталих начин трансмисије је остао непознат.
Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”
