25. јул Светски дан превенције утапања ове године се обележава по слоганом „Свако се
може утопити, али нико не би требао“. У циљу обележавања овогодишњег Светског
дана превенције утапања, Светска здравствена организација (СЗО) се фокусира на
подизање свести о утапању као јавном здравственом питању, јер се свако утапање
може спречити организованим мерама друштва.
У последњој деценији утапање је изазвало преко 2,5 милиона смртних случајева.
Глобално, највеће стопе утапања се јављају међу децом узраста од 1 до 4 године, а
затим следе деца узраста од 5 до 9 година. У Србији је током 2020. године забележено
55 смртних случајева услед утапања, од тога 45 (81,8%) међу особама мушког пола, а
10 (18,2%) међу особама женског пола.
На доказима засноване, јефтине интервенција превенције утапања које земље и
организације могу да користе са циљем смањења ризика од утапања:
– Постављање баријера које контролишу приступ води
Глобални извештај о утапању идентификује факторе ризика за утапање код деце као
што су:изостанак или неадекватан надзор, недостатак баријера за спречавање приступа
води и ниска свесност о опасности, код одраслих који чувају децу.
– Омогућити безбедна места, далеко од воде, за чување деце предшколског
узраста, са оспособљеним пружаоцима ових услуга
Деца узраста 1–4 године су најподложнија утапању јер су веома покретна и могу пасти
у отворену воду или неправилно затворене колекције воде из којих не могу изаћи.
Недостатак родитељеве или старатељеве свести о ризицима и превенцији утапања у
детињству, неадекватан надзор и пречести или дуг боравак у близини водених
површина представљају значајне факторе ризика за утапање у овој старосној групи
– Подучавати вештини пливања (обуке непливача), безбедности на води и
безбедног спасавања
Утапање је водећи узрок смрти деце у свим земљама, иако преко 90% случајева отпада
на слабо и средње развијене земље. Ово је глобално довело до повећаног интересовања
за обуку непливача за вештине пливања и начина превенције утапања. Веома корисна
мера је ангажовање спасилаца на што је више могуће плажа, а обавезно на базенима.
Вештина пливања је међу најважнијим вештинама за здравље деце предшколског и
раног школског узраста. Најбоље би било да сви користимо само уређене плаже
предвиђене за пливање (бове ограничавају зону за пливаче, постоје упутства за
употребу и спасилачка служба). Плажу је најбоље користити у радно време спасиоца а
пливати само у обележеним зонама. Ово нарочито треба практиковати када идемо са
децом и објашњавати им, најбоље током целог одрастања, док још на плаже иду са
одраслима. Непливачи улазе у воду само са одраслим пливачем, уз безбедносни прслук
или сертификоване гуме за непливаче.
– Обучавање посматрача и намерника у безбедном спасавању и реанимацији
Спасавање и реанимација су ограниченог утицаја на смањење смртности од утапања и
морбидитет (ресурси су исплативији када се примене на друге мере превенције
утапања) али обученост намерника за спасавање и реанимацију могу да начине
разлику између живота и смрти код појединца који се налазе у ситуацији утапања.
Корисно је проћи професионалне обуке пружања прве помоћи.
– Успоставити и спроводити прописе о безбедној пловидби, транспорту и
трајекту;
– Унапредити управљање ризиком од поплава.
Извор: WHO, World Health Organization; World Drawing Prevention Day; https://www.who.int/campaigns/world-drowning-prevention-
day/2023
