ЗА ЗДРАВЕ ЉУДЕ У ЗДРАВИМ ГРАДОВИМА

20. Мај – Дан Здравих градова

Светска здравствена организација (СЗО) под Здравим градом сматра заједницу која
непрекидно ради на стварању и унапређењу физичког и социјалног окружења, као и на
увећању оних ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у
остваривању свих животних потреба и максималном развитку личних потенцијала.
Посвећеност здрављу и организовани напори на остварењу идеала Здравог града,
захтеви су који се стављају пред оне који желе да своју заједницу у којој живе учине
здравом.
Који су основни циљеви које треба да достигне један Здрав град?
Светска здравствена организација (СЗО) наводи низ достигнућа, чијем остварењу треба
да тежи један Здрав град:
 чисто, безбедно и квалитетно физичко окружење (нпр. објекти за становање);
 неговање екосистема који је стабилан у садашњости, и дугорочно одржив;
 снажна заједница, у којој се развијају односи међусобног уважавања и подршке;
 висок степен укључености и надзора од стране грађана у процесима доношења
одлука које утичу на њихове животе, здравље и благостање;
 обезбеђивање основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање,
приходи итд.) за све становнике града;
 доступност разних ресурса и разноликих искустава, са могућностима широке
понуде контаката, интеракције и комуникације;
 разноврсна, витална и иновативна економија;
 повезаност са прошлошћу града, кроз везу са његовим културним наслеђем, као
и са другим заједницама и појединцима;
 доступна и квалитетна здравствена заштита;
 добро здравље заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске
вредности показатеља обољевања).
Снажној урбанизацији доприносе и израженије миграције које узрокују неједнакост у
доступности здравственим службама и детерминантама здравља као што су
образовање, запошљавање и становање који даље доприносе неједнакостима у здрављу.
Овај сценарио постаје видљивим у лошијим социоекономским условима код дечије
популације где лоша ухрањеност иде са већом стопом умирања пре навршене пете
година живота. Зато се очекује да неједнакост у здрављу и детерминанте здравља буду
предмет бављења градских ауторитета који се требају снажније ангажовати заједно са
цивилним друштвом на њиховом смањењу.  
Како постати Здрав град?
Усвајање приступа који поставља здравље високо на листи политичких и социјалних
приоритета једног града, у пару са снажним јавноздравственим деловањима у локалној

средини, представља најважнији корак у овом смеру. Иновативни приступи и
партнерства на разним нивоима, треба да буду посвећени свим аспектима здравља и
услова живота у једном граду, а за целокупан успех ових настојања потребни су:
 недвосмислена политичка опредељеност за овакве циљеве;
 вођство;
 институционална прилагођавања;
 интерсекторска сарадња.
Бригом за сопствено здравље, као и за здравље локалне заједнице, учинићемо први
неопходан корак у постизању здравља једног града. Град треба да буде проактивна
средина која омогућава највећи квалитет живота за све становнике. То је средина која
треба да развија системе подршке сваком грађанину, којa обезбеђује једнак приступ
расположивим системима здравствене заштите, једнак приступ oбразовању, култури.
запошљавању, средина која има успостављене савремене алгоритме третмана смећа,
отпадних вода односно санитарно хигијенске прилике у складу са највишим
стандардима, средина која уме да се носи са загађењем ваздуха, буком и да ефикасно
решава кризне ситуације.
Скоро половина светске популације живи у градовима са тенденцијом да већ 2050.
године 70% људи насељава урбане средине. Трку између досељавања у градове и
развитка инфраструктуре која би такав прилив пратила тренутно губе градови и
њихови становници.
Поред свих светских претњи по будућност здравља градова на располагању су нам
велики капацитети да ризике смањимо и елиминишемо, а градове учинимо местима
чији становници могу да остваре своје егзенстенцијалне потребе и обезбеде боље
здравље својим породицама и себи.

Извори:

  1. World urbanization prospects, the 2014 revision. New York: United Nations, Department of
    Economic and Social Affairs, Population Division; 2014.
  2. United Nations System Task Team on the Post-2015 UN Development Agenda. Sustainable
    urbanization. Thematic think piece. Nairobi, UN Habitat; 2012.
  3. Cities for health.2015.World Health Organization Centre for Health Development Kobe, Japan
    (http://www.who.int/kobe_centre wkc@who.int; ).

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs