ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Ове године се 22. априла обележава 50 година од успостављања Дана планете Земље.

На конференцији УНЕСЦО-а 1969. године Џон Мек-Конел први пут је представио идеју обележавања Дана планете Земље и исте године је дизајнирана Застава Земље, а сам назив Еартх даy први пут је употребио градоначелник Сан Франциска, Џозеф Алиото, 21. марта 1969. године.

Ипак, овај датум обележава се широм света тек од 1992. године, када је на Конференцији УН о животној средини у Бразилу установљен дугорочни Програм промоције одрживог развоја. На предлог боливијске владе 2009. године Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је овај датум међународним Даном планете Земље.

Најважније теме којима се бави ова кампања су:

  • климатске промене (праћење, утицај, превенција),

  • смањење загађења животне средине пластиком,

  • заштита угрожених врста,

  • потреба ширења еколошке свести,

  • еколошко васпитање и образовање и

  • подстицање активности еколошких покрета.

Тема Дана планете земље у 2020. години је активности за спречавање климатских промена. Огроман изазов, али и пропуштене прилике за активности у вези са климатским променама, издвојили су то питање као најутицајнију тему ове педесетогодишњице.

Климатске промене представљају највећи изазов будућности човечанства и екосистема за одржање живота који наш свет чине насељивим.

На почетку, Дан планете Земље био је јединствен одговор на окружење у кризи – изливање нафте, смог, реке толико загађене нафтом да су буквално гореле.

22.априла 1970. године 20 милиона Американаца – тада 10% америчке популације – изашло је на улице, факултетске кампусе и стотине градова, како би протестовали због еколошког незнања и захтевали нови пут за нашу планету.

Први Дан планете Земље заслужан је за покретање модерног еколошког покрета, а сада је препознат као највећи грађански догађај на планети. Био је повод за развој законске регулативе из ове области, како у многим државама, тако и у међународном праву.

Дан планете Земље и даље има велики међународни значај: 2016. године Уједињене нације изабрале су 22. април као дан када је на снагу ступио историјски Париски споразум о климатским променама, први такве врсте, после пропасти Кјото протокола, који су потписале све државе света.

Као главни циљ државе су одредиле задржавање повећања глобалне просечне температуре знатно испод 2°C у односу на пре-индустријски период, што је велики број научника одредио као границу коју не би требало прећи. Предвиђено је да се овај циљ испуни тако што ће се чланице потрудити да  емисија гасова стаклене баште на глобалном нивоу расте још свега неколико година, након чега би се кренуло у брзе редукције у складу са најбољом доступном науком.

Све државе потписнице дужне су да представе своје петогодишње националне планове за емисије гасова стаклене баште. Свака држава самостално креира своје политике у складу са могућностима, а такође постоји и обавеза редовног подношења извештаја како би се пратили резултати. Идеја је да борба против климатских промена постане и питање престижа и поноса, што би подстакло државе на даљу сарадњу како би оствариле што боље резултате.

Прва прилика за пресек стања биће ова година, када ће државе представити своје нове петогодишње планове. Према садашњим проценама, чак и када би државе у потпуности оствариле оно што пише у њиховим плановима, поново би нас очекивало загревање између 2,7 и 3,5°C.

Извор:

1) https://www.earthday.org/earth-day-2020/