24. јул – Међународни дан бриге о себи

Oбележавање Међународног дана бриге о себи промовише бригу о себи као виталну основу здравља и  приоритет који треба да постане део животног стила сваког појединца.

Брига о себи је свака радња коју појединац предузима у циљу  бриге о сопственом здрављу, на основу знања и информација које су му доступне. Активно управљање сопственим здрављем и благостањем кроз бригу о себи има бројне предности, укључујући бољи избор између опција здравствене заштите, бољу бригу о индивидуалном благостању и бољу вредност за владе и здравствене системе широм света. Овогодишња тема Међународног дана бриге о себи се односи на отпорност, и  тражи од сваког од нас да примени искуство и лекције научене током пандемије  COVID-19 и да се посвети новој подршци и глобалним акцијама самопомоћи. Заједно можемо да појачамо свој глас док захтевамо промене које би оснажиле појединце и подигле свест о бољим здравственим исходима. Остати добро укључује бригу о себи у потпуности: физички, ментално и емоционално. За неке, брига о себи укључује и духовну бригу о себи. Брига о себи подразумева да сваки дан имате време  посвећено себи. Примери бриге о себи укључују: редовну рутину спавања, одржавање здраве телесне тежине,правилна исхрана, вођење дневника, вежбање захвалности, масажу, слушање опуштајуће музике, читање добре књиге, важно је научити рећи „Не“ као и тражити помоћи онда када је она  потребна. Брига о себи подразумева и  бригу о личним финансијама ( плаћање рачуна на време и улагање новца у штедњу).

Зашто је брига о себи толико важна?

Брига о себи се односи на оснаживање људи да буду активни актери у сопственој бризи о здрављу. Притисци на здравствене системе су велики и из тог разлога јавља се потреба за развијањем и интезивирањем бриге о себи. Ти притисци укључују: 4,3 милијарде људи има неадекватан приступ основним здравственим услугама у здравственим установама. Очекује се да ће глобални недостатак здравствених радника за постизање и одржавање универзалне здравствене заштите (UHC) порасти на 18 милиона здравствених радника до 2030. Део светске популације која сада живи у хуманитарним кризама, у којима здравствени системи имају изазов да пруже основне здравствене  услуге као и услуге које се односе на  пандемију COVID-19, оружани сукоби и климатске промене су такође пореметили и оптеретили здравствене услуге широм света. Самозбрињавање и интервенције за самопомоћ су део будућности здравствене заштите и као такви они не треба да замене здравствене системе, већ да их унапреде.

Извор:  Global self care federation; International self care daу;International Self-Care Day | Global Self-Care Federation (selfcarefederation.org)