25. јул – Светски дан превенције утапања

Утапање је један од водећих узрока смрти широм света за децу и младе узраста од  1 до 24 године. Процењује се да се сваке године утопи око 236.000 људи. Више од 90% смртних случајева од утапања дешава се у земљама са ниским и средњим приходима, при чему су деца млађа од пет година у највећем ризику. Ове смрти су често повезане са свакодневним, рутинским активностима, као што су купање, скупљање воде за кућну употребу, путовање преко воде на чамцима или трајектима и пецање. Утицаји сезонских или екстремних временских прилика – укључујући монсуне – такође су чест узрок утапања.

Већина ових смртних случајева се може спречити, кроз јефтина решења заснована на доказима, као што су: постављање баријера које контролишу приступ води, обезбеђивање безбедних места далеко од воде за децу предшколског узраста, подучавање вештинама пливања, безбедног понашања у  води, обучавање за безбедно спасавање и реанимацију, доношење и спровођење прописа о безбедној пловидби, транспорту и побољшању управљања ризиком од поплава.

Поред наведених мера у заједници, СВАКО ОД НАС ПОЈЕДИНАЧНО, придржавањем неких веома једноставних савета може много допринети својој безбедности и безбедности своје породице и околине, и свести ризик од утапања на минимум.

 

ПРЕ УЛАСКА У ВОДУ…

Немојте конзумирати алкохол нити било какве друге психоактивне супстанце.

Алкохол доводи до смањеног расуђивање, поремећаја координације покрета, поремећаја свести, што повећава ризик од утапања.

Немојте улазити у воду одмах након оброка! Препорука је да између оброка и пливања треба да протекне најмање два сата.

Уколико не знате да пливате или нисте добар пливач, у воду немојте улазити сами и без адекватне безбедносне опреме која ће вам помоћи да се одржавате на површини!

ОПРЕЗНО У ВОДИ!

У воду улазите постепено.

Пре уласка у воду, обавезно проверите њену дубину.

Не скачите у воду непознате дубине! Уколико желите да скачете, прво скочите на ноге, никако на главу.

Не прецењујте своје могућности! Избегавајте да пливате сами, увек пливајте у друштву старијих и искуснијих пливача.

Увек пливајте у обележеним зонама надгледаним од стране спасилаца.

Не удаљавајте се превише од обале, већ пливајте паралелно са њом.

Уколико у току пливања осетите умор обавезно направите паузу- изађите из воде или се одморите у плићаку.

Знајте када и како да позовете у помоћ! Уколико се нађете у невољи – трудите се да останете смирени, окрените се на леђа и плутајте, подигните руку и сигнализирајте спасиоцима да са вама нешто није у реду.

ОТВОРЕНЕ ВОДЕ ЗАХТЕВАЈУ ВЕЋИ ОПРЕЗ!

Не заборавите да пливање у отвореној води није исто што и купање у базену- информишите се о струјама, температури воде, биљном и животињском свету како не бисте доспели у неку непредвиђену и непријатну ситуацију.

ОПРЕЗ КОД КУПАЊА НА РЕКАМА И ЈЕЗЕРИМА!

Опрез у рекама и језерима мора бити повећан због мутне воде, често неравног дна и изненадних прелаза у дубину. Управо зато неопходно је и познавање мера безбедног понашања у води. Имајте у виду да постоје водене струје за чије савладавање је потребна већа снага. Уколико вас ухвати водена струја не опирите јој се и не покушавајте да пливате супротно од правца њеног кретања, већ останите мирни и пливајте низ струју, дијагонално у правцу обале.

РОНИТЕ ОПРЕЗНО!

Упознајте се са основним правилима безбедног роњења и обавезно их примењујте.

Увек роните у пару.

Приликом роњења на дах не смете се предуго задржавати под водом нити форсирати убрзано дисање пре самог роњења.

БУДИТЕ БЕЗБЕДНИ НА ПЛОВИЛИМА!

НА ПЛОВИЛИМА ЈЕ ПРСЛУК ЗА СПАСAВАЊЕ ОБАВЕЗАН!

Летњи месеци су идеални за разне авантуре на води, попут сплаварења, регата и сл. Ношење прслука за спасавање је обавезно у оваквој и било којој другој врсти забаве на води као што су педалине, даске за једрење и сл. Он увек мора бити одговарајуће величине и правилно постављен.

Имајте у виду да се и најбољи пливачи могу утопити приликом пада у воду у неповољним условима као што су таласи, хладна и брза вода.

НЕ КОНЗУМИРАЈТЕ АЛКОХОЛ!

Алкохол има разне негативне утицаје на организам, као што су смањено расуђивање, поремећај координације покрета, поремећај свести и др, што повећава ризик од утапања.

Најчешће незгоде са пловилима су управо последица конзумирања алкохола!

ПОВЕЋАЈТЕ СВОЈУ И БЕЗБЕДНОСТ ДРУГИХ…

 

НАУЧИТЕ ОСНОВНЕ ВЕШТИНЕ ПЛИВАЊА И ОДРЖАВАЊА НА ВОДИ

 

Одређене вештине су неопходне како бисте били сигурни да вам је удобно и безбедно у води. Ако немате довољно самопоуздања или тек учите да пливате, размислите о томе да похађате часове пливања како бисте побољшали своје вештине.

Вештине које би требало знати:

Да ускочите у воду која вам је изнад главе и безбедно изроните на површину.

Да плутате или се одржавате на води најмање 1 минут.

Да се окренете са леђа на стомак док плутате у води.

Да се окрећете око себе док стојите вертикално у води, без додиривања дна.

Да можете да пливате без потешкоћа најмање 25 метара.

Да безбедно изађете из воде.

ПОМОЗИТЕ ДРУГИМА!

 

Уколико обратите пажњу на своје окружење док сте поред воде, можете спречити утапање или спасити живот особи која се утапа.

Обратите пажњу на децу или лоше пливаче када су у води или у близини воде. Уколико се налазите у групи људи, поделите одговорност и смeњујте се у надгледању. Уверите се да увек неко посматра оне који пливају.

Научите да препознате знаке да се неко утапа или плива са потешкоћама.

Научите како безбедно да помогнете особи која се утапа – ако мислите да бисте једноставно требало да ускочите у воду и ухватите је, размислите поново!

 

Извор:

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs