Eфекат физичке активности на повећање академских постигнућа у школи

Редовна физичка активност, повећање броја часова физичког васпитања и активне учионице не само да
штите здравље школараца већ и побољшавају њихова академска постигнућа. Ово су закључци студије о
физичкој активности и академским достигнућима који је спровела СЗO Европа као део свог напора да
младим људима омогуће најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности сваког дана.
Данас у земљама европског региона СЗО деца и адолесценти узраста од 5 до 17 година готово две трећине
свог времена проводе у школи у седећем положају а само пет процената школског времена у физичким
активностима. Према извештају СЗО / Европа, повећање количине физичке активности може имати
позитиван утицај не само на здравље и добробит деце, већ и на њихово академско образовање.
Физичка активност је корисна како за развој когнитивних, моторичких и социјалних вештина, тако и за
добро метаболичко и мишићно-коштано здравље. Такође постоји и ефекат на академске резултате. Тренд
је, да се све више активности и часова одржавају у седећем положају, а жеља за добрим резултатима из
академских предмета померала је акценат са физичког васпитања и спортских активности ка настави у
школи и затвореном простору. Према мишљењу стручњака могуће је спојити квалитетну академску наставу
и адекватну физичку активност где једна другу допуњују.
СЗО Европа је спровела студију, која је објединила доказе добијене из низа систематских прегледа и
метаанализа о томе како физичка активност утиче на академска постигнућа широм света. Резултати су
показали да је тешко измерити директан утицај физичке активности на академска постигнућа код било ког
детета или групе деце, јер на њега могу утицати многи различити фактори: физиолошки, когнитивни,
социјални и еколошки али докази до којих се дошло су убедљиви и пружају пут школама да предузму
позитивне мере. Од виталног је значаја да деца имају више физичке активности, без обзира на утицај на
академска постигнућа, што у сваком случају долази као бонус са повећаним нагласком на физичком
васпитању. Академска постигнућа вероватно су побољшана продуженим временом физичког васпитања,
преласком са седећих активности на активне учионице и редовним физичким активностима – попут ходања,
плеса и спорта – током недеље.
Имајући ово на уму, СЗО је идентификовала низ подручја деловања како за школе тако и за заједнице. То
укључује обуку наставника за промоцију физичке активности, стварање одговарајућих простора, материјала
и ресурса, подстицање иновација и партнерства са организацијама у заједници. Друга кључна област је
пружање сигурног окружења за активно путовање на посао, уместо да се деца возе у школу или иду јавним
превозом. Неопходно је да се деци дозволи да се понашају у складу са својом природом. Како свестране
користи од физичке активности постају све више и више прихваћене, широм Европе се испитују нови начини
постизања нивоа које препоручује СЗО. Користећи моћ узора за децу, министри у Уједињеном Краљевству
разматрају шему за продужење школског дана за два сата. Предлог који подржавају британске звезде
спортисти, обезбедио би да се додатно време у школи троши на спорт, драму, плес и друге активности.
Међу иницијативама следе препоруке СЗО уз партнерство у заједници и ангажовање младих на
друштвеним мрежама, који су кључни елемент у промоцији здравије будућности деце – руку под руку са
њиховим временом проведеним у учењу у школи .


Извор: who europe,WHO reviews effect of physical activity on enhancing academic achievement at school:
//www.euro.who.int/en/health-topics/noncommunicable-diseases/pages/who-european-office-for-the-prevention-and-control-of-noncommunicable-diseases-ncd-office/news/news/2021/2/who-reviews-effect-of-physical-activity-on-enhancing-academic-
achievement-at-school