Физичка неактивност – глобални здравствени ризик

Савремени начин и темпо живота довели су до радикалног смањења физичке активност, тако да је у овом тренутку достигнут незавидни ниво физичке неактивности. Физичка активност је људска витална потреба и зато је време да се друштво упозори на последице недовољног кретања. Физичка неактивност се може дефинисати као одсуство физичке активности или вежбања. Физичка неактивност спада у водеће факторе ризика за настанак хроничних незаразних болести, а особе које су недовољно физички активне имају 20-30% већи ризик од превремене смрти у поређењу са особама које су физички активне.

Физичка активност представља сваки покрет тела који настаје услед контракције попречнопругастих мишића и који доводи до потрошње енергије. Под овим активности поред формалног вежбања подразумева се и шетање, спорт, плес итд. Заједничко овим активностима је то што доводе до значајне потрошње енергије, без обзира на њихов интензитет и трајање. Једноставним физичким активностима можемо спречити болест и побољшати опште здравље.

Светска здравствена организација (СЗО) је дала тренутно важеће препоруке за бављење физичком активношћу, узимајући у обзир здравствене ризике за настанак хроничних болести и депресије.

– Под термином физичка активност подразумевају сви видови физичке активности (у слободно време, ради транспорта (ходање или вожња бицикла), на послу или код куће.

– Одрасле особе узраста 18 до 64 године треба да буду 150 минута умерено или најмање 75 минута интензивно физички активне (или сразмерно комбиновано умерено и интензивно физички активне) током једне недеље. Вежбе намењене јачању главних мишићних група се препоручују два или више пута недељно.

– За особе старости 65 година и више важе исте препоруке уз две додатне препоруке: слабије покретне особе требе да се баве физичком активношћу три или више пута недељно ради унапређења баланса и спречавања падова и уколико здравствено стање онемогућава бављење физичком активношћу у складу са препорукама, онда физичку активност треба прилагодити могућностима.

Физичка активност и млади

Физичка активност се везује за оптималан развој и функцију многих физичких, физиолошких, социјалних и психолошких функција код деце и омладине. Редовна физичка активност током детињства и адолесценције смањује ризик од развоја хроничних оболења у одраслом добу, помаже у развоју мишићно скелетног система, здравог кардиоваскуларног система, неуромишићног система (координација и контрола покрета) и смањује ризик од појаве гојазности. Физичка активност има и психолошке користи код младих људи смањујући тежину анксиозности и депресије. Учешће у физичким активностима помаже и у социјалном развоју, јачајући сигурност у самог себе, омогућавајући социјалну интеракцију и интеграцију. Претпоставља се да физички активни млади људи ређе развијају лоше навике као што су злоупотреба дувана, алкохола и дроге.

Континуирани пад физичке активности присутан је у све више земаља широм света. Глобално гледано, 23% одраслих и чак 81% школараца узраста од 11 до 17 година нису довољно физички активни. Имајући у виду да је, према подацима Светске здравствене организације за Европски регион, приближно 31% становника старог континента старијих од 15 година недовољно физички активно, не чуди процена да се управо физичка неактивност сматра одговорном за чак око милион смртних исхода у Европи сваке године.

Становници Србије у просеку седе чак пет сати дневно, а у томе предњаче становници Београда (5,8 сати), житељи градских насеља (5,3 сата), млађе особе узраста 15-24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати). У 2019. години, скоро две трећине (64,6%) становништва Србије старости од 18 до 64 године испуњава препоруке Светске здравствене организације за извођење физичке активности која утиче на побољшање здравља, која подразумева аеробну физичку активност која није везана за радне активности или бар умерену радну активност.

Последице физичке неактивности

– Физичка неактивности се јасно показала као фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести и других стања

– Мање активни и мање способни људи имају већи ризик од развоја високог крвног притиска.

– Физичка активност може смањити ризик од дијабетеса типа 2.

– Недостатак физичке активности може повећати осећај анксиозности и депресије.

– Физичка неактивност може повећати ризик за настанак одређених карцинома.

– Физички активни људи са прекомерном тежином или гојазности  редовном физичком активношћу значајно смањују ризик од болести.

– Старије одрасле особе које су физички активне могу смањити ризик од падова и побољшати своју способност обављања свакодневних активности.

Хиљаде и хиљаде смртних случајева догоди се сваке године због недостатка редовне физичке активности. Неактивност се повећава са годинама а жене чешће воде неактиван начин живота у односу на мушкарце.

 

Како предупредити физичку неактивност?

Земље и заједнице морају предузети акције како би свима пружиле више могућности да буду активни, и на тај начин  повећала физичка активност. Ово захтева колективне напоре, како на националном тако и на локалном нивоу, у различитим секторима и дисциплинама да би се примениле политике и решења прикладна културном и друштвеном окружењу у земљи како би се промовисала, омогућила и подстакла физичка активност.

– Политике за повећање физичке активности имају за циљ да осигурају да: пешачење, вожња бициклом и други облици активних немоторизованих видова транспорта буду доступни су и безбедни за све;

– Политике рада и радног места подстичу активно путовање на посао и могућности да будете физички активни током радног дана; бриге о деци, школе и високошколске установе обезбеђују подржавајуће и безбедне просторе и објекте за све ученике да активно проводе своје слободно време; основне и средње школе пружају квалитетно физичко васпитање које подржава децу да развију обрасце понашања који ће их одржавати физички активним током целог живота; програми у заједници и школски спортски програми пружају одговарајуће могућности за све узрасте и способности;

– Објекти за спорт и рекреацију омогућавају свима да приступе и учествују у разним спортовима, плесу, вежбању и активној рекреацији; и здравствени радници саветују и подржавају пацијенте да буду редовно активни.

Физичка активност као важан сегмент доброг здравља не зависи од година. Свако животно доба подразумева редовно вежбање као предуслов очувања физичког и менталног здравља.

 

Извор: