У Србији се традиционално од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, обележава
Недеља здравља уста и зуба. Ове године XXXI Недеља здравља уста и зуба се као и
претходне године обележава од 17. до 23. маја под слоганом „Здраве навике за здраве
зубе”.
Светска здравствена организација дефинише орално здравље као „стање без хроничног
бола уста и лица, без малигних болести усне дупље и грла, оралних инфекција и рана, без
обољења десни, каријеса, губитка зуба, као и без других обољења и стања који
ограничавају капацитет особе да жваће, гризе, смеје се, говори и негативно се одражавају
на психо-социјално благостање”. Болести уста и зуба узрокују бол, нелагодности, али могу
довести и до озбиљних последица по опште здравље. Због здравствених, социјалних и
економских последица обољења уста и зуба представљају велики јавноздравствени
проблем.
Каријес, периодонтална обољења тј. обољења десни, орални карциноми, оралне
манифестације HIV инфекције и трауме уста и зуба спадају у најчешћа орална обољења и
стања, а у великој мери их је могуће превенирати или се могу лечити у раној фази. Према
проценама Глобалне студије оптерећења болестима из 2017. године у свету скоро 3,5
милијарди људи има неко орално обољење, а више од 530 милиона деце има каријес
млечних зуба. Веома је висока учесталост обољења потпорног апарата зуба, која су
присутна код сваког десетог становника у свету. У великом броју земаља са ниским и
средњим приходима, са порастом урбанизације и променама у условима живљења,
учесталост оралних обољења наставља да расте.
Резултати Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици
Србији 2018. године показали су да навику свакодневног прања зуба чешће од једном
дневно има нешто више од две трећине (70,9%) ученика петих, седмих разреда основне
школе и првих разреда средње школе, значајно више девојчица него дечака (82,6% према
59,9%).
Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године
показaло је да у Србији 13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних
млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно
конзумира слаткише. Резултати овог истраживања показали су и да 50,9% деце узраста
36–71 месец има каријес или неку његову компликацију, као и да свако пето дете (17,8%) у
предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном
молару. У узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.
Истраживање здравља становништва Србије 2019. године показује да 55,3% одраслог
становништва (15+ година) у Србији процењује стање својих зуба и усне дупље као добро,
а 57,8% становника је изјавило да пере зубе више од једном дневно. Највећи проценат
становника Србије који редовно перу зубе (75,1%) је међу младима узраста од 15 до 24
године. Резултати показују и да 16,5% становника узраста 25 година и више има све своје
зубе, што је повећање у односу на 2013. годину када је проценат особа са свим својим
зубима у овој старосној групи износио 8,3%. Две трећине становника старијих од 15
година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога. У периоду од 12 месеци који су
претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога.
Високој учесталости оралних обољења на глобалном нивоу, поред неадекватног
одржавања оралне хигијене на индивидуалном нивоу, у великој мери доприносе и
недостатак заштите флуоридима, као и неадекватна покривеност стоматолошком
здравственом заштитом на примарном нивоу.
Фактори ризика за настанак болести уста и зуба нису само лоша орална хигијена већ и
фактори који су значајни и за настанак обољења срца и крвних судова, малигних обољења,
дијабетеса, као што су: неправилна исхрана са великом количином масти, соли и шећера,
употреба дуванских производа, штетна употреба алкохола, физичка неактивност, али и
социјалне детерминанте здравља.
Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота, почевши и пре ницања зуба тј.
током трудноће. Примена адекватних мера у млађем животном периоду омогућава
унапређење општег и оралног здравља у каснијем животном периоду. Стога се посебна
пажња у планирању и примени превентивних стоматолошких мера посвећује деци и
младима. Нарочито значајна циљна група за превентивни рад су труднице и деца школског
и предшколског узраста код којих се могу спровести скоро све мере заштите сталних и
преосталих млечних зуба.
Опште препоруке за очување оралног здравља
Опште препоруке за очување оралног здравља нису усмерене само на значај одржавања
адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за
смањење уноса шећера, а подстиче се и укључивање порука о безбедном физичком
окружењу, као и утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.
Препоруке за очување оралног здравља су:
брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем
стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба
детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече
пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца
за зубе;
посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није
потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто
седишта;
избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним
уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
престанак пушења;
смањење или престанак конзумирања алкохола;
коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…).
Извор:
- World Health Organization. Oral health. Доступно на: https://www.who.int/health-topics/oral-
health/#tab=tab_1 - James SL, et al. Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with
disability for 354 diseases and injuries for 195 countries and territories, 1990–2017: a systematic
analysis for the Global Burden of Disease Study 2017. The Lancet. 2018;392(10159):1789- 858 - FDI World Dental Federation. Доступно на: https://www.fdiworlddental.org/
