Sećanje na put od Bakteriološke stanice do Zavoda za javno zdravlje u Šapcu

   Osnovana pre 94 godine, 1. novembra 1921. godine, Bakteriološka stanica u Šapcu, prva u Srbiji, preteča je današnjeg Zavoda za javno zdravlje. U tadašnjoj državi – Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, takve stanice imali su još: Osijek, Zagreb, Dubrovnik i Skoplje. Bakteriološka stanica imala je važnu ulogu u asanaciji područja sa malarijom i u unapređenju narodnog zdravlja. Podršku u radu bakteriološke stanice lično su svojim prisustvom dali dr Milan Jovanović Batut i dr Andrija Štampar, autoriteti čija imena danas nose nacionalni instituti u Srbiji i Hrvatskoj. Rad tadašnje ustanove, između ostalog, ostao je zabeležen u istoriji srpske medicine po prvi put primenjenoj Be-Se-Že vakcini.

.  

   Deleći sudbinu naroda i države, Bakteriološka stanica je preventivno delovala u okviru tadašnjeg Doma zdravlja u Šapcu, koji je bio jedan od pet na teritoriji Drinske banovine.  Pored Šapca, domovi narodnog zdravlja osnovani su u Užicu, Valjevu, Tuzli i Vukovaru, a svi su i organizaciono i teritorijalno pripadali Higijenskom zavodu u Sarajevu.

.

   Kada su posle Drugog svetskog rata epidemije zaraznih bolesti obeležile prve dane u slobodi, Dom narodnog zdravlja u Šapcu dao je neprocenjiv doprinos prevenciji gušavosti, trahoma, trbušnog tifusa, tuberkuloze, sifilisa i drugih zaraznih bolesti. Kako bi se bolje odgovorilo na aktuelne zdravstvene izazove, početkom 1946. godine umesto Doma narodnog zdravlja uspostavljena je Okružna sanitarna epidemiološka stanica, koja je 1951. godine  prerasla su u Higijenski zavod.

.

   Higijenski zavod u Šapcu pokrivao je teritoriju šest srezova, sa preko 200.000 stanovnika.

.

   Početkom šezdesetih godina prošlog veka, iskristalisala se potreba za praćenjem i proučavanjem zdravstvenog stanja stanovništva, njihovih navika i rizika u životnoj sredini, te je novom organizacijom 1961. godine ustanovljeno novo ime – Zavod za zdravstvenu zaštitu, koji je imao i nove zadatke: praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja stanovništva, praćenje higijenskih prilika, sprovođenje higijensko-epidemioloških mera, laboratorijskih analiza, planiranje rada i razvoja zdravstvene službe, zdavstveno vaspitanje… Do današnjeg načina organizacije, ustanova je prošla i samoupravni oblik organizacije kroz OOUR pri Medicinskom centru Šabac do 1979. godine. Te godine doneta je odluka o osnivanju Regionalnog zavoda za zaštitu zdravlja za Podrinsko-kolubarski region.

.

   Zavod za javno zdravlje Šabac, odlukom Ministarstva zdravlja Republike Srbije, današnji naziv nosi od 30. maja 2007. godine.

.

   Savremena zdravstvena ustanova, Zavod za javno zdravlje Šabac, u modernoj zgradi na 1.400m2  i 190m2 pomoćnog prostora, ima 92 zaposlena radnika koji obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom i sekundarnom nivou. Organizovana u četiri centra i Opštu službu, u savremeno opremljenim laboratorijama i kancelarijama, sa najmodernijom informatičkom podrškom, i na terenu – teritoriji čitavog Mačvanskog okruga, pruža zdravstvenu zaštitu u oblasti monitoringa životne sredine, prati i proučava zdravstveno stanje stanovništva, i razvoj zdravstvene službe, vrši higijensko-epidemiološki i sanitarni nadzor, mikrobiološke i serološke analize, zdravstveno vaspitanje i promociju zdravlja.

.

   Menadžment kvalitetom, prema standardu SRPS ISO 9001:2008 od 2005. godine za oblast preventivne zdravstvene delatnosti; akreditacija znatnog broja metoda u laboratorijama sanitarne mikrobiologije i ekotoksikologije prema standardu SRPSISO/IEC 1725:2006 od 2007. godine, garantuje visok nivo kompetentnosti za obavljanje poverenih poslova. Društveno odgovorna ustanova spremna da u redovnim okolnostima odgovori na sve izazove, ali da svoju nezamenljivu ulogu pokaže i u vanrednim situacijama, u saradnji sa svim relevantnim činiocima društva, kao što je to bilo 2014. godine,  tokom koje nije izbila nijedna epidemija i kada su svi zadaci izvršeni bez ostatka. To je Zavod za javno zdravlje Šabac danas.

.

   Posle malog podsećanja na veliki put razvoja ustanove, učesnicima stručne konferencije i gostima dobrodošlicu je poželela direktorka Zavoda za javno zdravlje Šabac, primarijus doktor Milijana Popović, a među gostima bili su: narodni poslanici, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije, načelnik Mačvanskog okruga, zamenik gradonačelnika Grada Šapca, predsednici opština Mačvanskog okruga, direktori zdravstvenih ustanova iz Srbije, profesori univerziteta, direktori organizacija, ustanova i javnih preduzeća, kao i predstavnici medija.

.

   Stručna konferencija, održana u sali “Kristal” hotela “Sloboda” u Šapcu, obuhvatila je teme: Klimatske promene i uticaj na eko sisteme i zdravlje ljudi (predavač Jasminka Smailagić, načelnica u Sektoru za klimatske promene Republičkog hidrometeorološkog zavoda i Centru za klimatske promene Jugoistočne Evrope); Koncept jedinstvenog zdravlja: izazovi i perspektive (predavač profesor doktor Nihad Fejzić, dekan Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, redovni profesor za oblast Zdravstvena zaštita životinja, predmet Ekonomika zdravlja i proizvodnje životinja i Menadžment u veterinarstvu); Migracije – zdravstveni aspekti i problemi (predavač profesor doktor Branislav Tiodorović, redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu na Katedri za infektivne bolesti i epidemiologiju i predavač po pozivu na medicinskim fakultetima u Podgorici, Beogradu i Novom Sadu, direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu); Važnost prekogranične saradnje u vanrednim epidemiološkim situacijama, (predavač doktor Ante Cvitković; ravnatelj Zavoda za javno zdravstvo Slavonski Brod, docent na Medicinskom fakultetu Osijek); Uticaj klimatskih promena na osobine vektora kao prenosioca zaraznih bolesti (predavač Radmila Zlatić Sibinović iz Zavoda za biocide u Beogradu – biolog istarživač na poslovima monitoringa komaraca, krpelja i glodara; koordinator sistemske deratizacije).

.

Izjave učesnika svečane konferencije

.

.

1-dan zavoda 2-dan zavoda

.

3-dan zavoda 4-dan zavoda

.

5-dan zavoda 6-dan zavoda