Генерална скупштина Уједињених нација (УН), је 19. августа 1982. године, на хитној специјалној седници која се односила на сукобе у Палестини, одлучила да обележава 4. јун сваке године као Међународни дан деце жртава насиља. Сврха обележавања овог дана је да се призна бол који трпе деца широм света која су жртве физичког, менталног и емоционалног злостављања. Шест најчешћих прекршаја који се односе на насиље над децом су: регрутовање и коришћење деце у рату, убијање, сексуално насиље, отмице, напади на школе и болнице и ускраћивање хуманитарног приступа. Конвенција о правима детета, најбрже је и најшире ратификован међународним споразумом о људским правима у историји.
Последњих година се повећао број прекршаја над децом у многим зонама сукоба. Потребно је учинити више да се заштити 250 милиона деце која живе у земљама и подручјима погођеним сукобима. Мора се учинити више да се деца заштите од напада насилних екстремиста, да се промовишу међународно хуманитарно право и закон о људским правима и да се обезбеди одговорност за кршења права деце.
Агенда за одрживи развој до 2030. пружа нам универзални мастер план за обезбеђење боље будућности за децу. Нова агенда по први пут укључује конкретан циљ за окончање свих облика насиља над децом, а окончање злостављања, занемаривања и експлоатације деце је укључено у неколико других циљева везаних за насиље.
Према извештавању УНИЦЕФ-а, у Србији насиље према деци има више појавних облика и дешава се и у окружењима која би требала да су сигурна за малишане и младе особе – у породичном окружењу, у школама, у институцијама за смештај деце ради заштите, у дигиталном простору и широј друштвеној заједници.
Врсте насиља разликујемо и у зависности од тога у каквом контексту се насиље одвија:
– Насиље над дететом у породици обухвата све облике насиља којима је дете изложено у домаћинству и/или од чланова породице и сродника, укључујући и присуствовање насиљу између одраслих.
– Насиље у школи обухвата све облике насиља који се одвијају између деце, тзв. вршњачко насиље, као и насиље које према деци врше одрасли (наставно и/или ненаставно особље).
– Насиље у институцијама обухвата све облике насиља који се одвијају према деци смештеној у резиденцијалне установе за бригу о деци (вршњачко као и насиље одраслих према деци)
– Дигитално насиље представља све облике насиља који се одвијају путем дигиталних средстава комуникације и на интернету.
– Насиље у заједници обухвата различите облике директног насиља које према деци врше непозната лица или познаници, али и структурне облике насиља који се манифестују као друштвено искључивање и дискриминација.
Извор: United Nations; International Day of Innocent Children Victims of Aggression United Nations; https://www.un.org/en/observances/child-victim-day
- UNICEF; Determinante i faktori nasilja nad decom u Srbiji; https://www.unicef.org/serbia/nasilje-nad-decom-u-srbiji-pregled-nalaza
