“Промена наратива о самоубиству“
Светски дан превенције самоубистава 10.септембар установила је 2003. године Светска асоцијација за превенцију самоубистава у партнерству са Светском здравственом организацијом. Светски дан превенције самоубистава подсећа нас на чињеницу да је самоубиство озбиљан изазов за јавно здравље који сваке године однесе више од 720.000 живота широм света. Овај губитак има дубоке и далекосежне последице на породице, пријатеље, радна места и целе заједнице. Актуелна кампања која се спроводи у периоду од 2024. до 2026. године носи снажну поруку: „Промена наратива о самоубиству – Започните разговор“.
Разлози за самоубиство су вишеструки, под утицајем друштвених, културних, биолошких, психолошких и фактора животне средине присутних током целог животног века.
За свако самоубиство постоји много више људи који покушају самоубиство. Претходни покушај самоубиства је важан фактор ризика за самоубиство у општој популацији.
Ризик од појаве суицидног понашања се може значајно умањити уколико бринемо једни о другима. Ако неко у нашем окружењу размишља о самоубиству, ово могу бити знаци упозорења:
-повлачење у себе и избегавање комуникације са другима,
-изношење планова о извршењу самоубиства,
-завршавње послова и обавеза, “сводјење рачуна”,
-стална брига за садашњост и непостојање перспективе,
-изражавање осећања изолованости, усамљености и неразумевања,
-осећај личне неуспешности, бескорисности и губитка самопоштовања,
-стално враћање на проблеме за које не постоје решења или су ван контроле,
-губитак основне животне филозофије, вере или ситема вредности,
-промена животних навика и дневне рутине,
-изношење теза о бесмислу живота,
-честа уплаканост, потиштеност и нагле промене расположења,
-склоност ризичном понашању,
-незаинтересованост за личну хигијену и физички изглед,
-губитак интереса за ствари које су раније представљале задовољство.
Особи која размишља о самоубиству првенствено треба понудити подршку. Треба бити пажљив слушалац који се труди да разуме кроз шта та особа пролази и како се осећа. У моментима кризе, особи је тешко да сагледа све могућности за решавање актуелних проблема и алтернативна решења.
Важно да особа има са ким да разговара у тренуцима када тај осећај безнађа постане неподношљив. То могу бити блиске особе из окружења, али и волонтерске и професионалне службе које се тиме баве:
-Хитна медицинска помоћ (у случају покушаја извршења самоубиства);
-Национална линија за превенцију самоубиства (0800/309-309, 00-24 часа);
-Центар за пружање емотивне подршке особама у кризи и превенцију самоубиства „Срце“, на телефон 0800/300-303 (петком и суботом од 14 до 4 часа, осталим данима од 14 до 23 часа), путем e-mail-a: vanja@centarsrce.org.rs ili chat-a na: centarsrce.org.
-Изабрани лекар и психијатар у дому здравља и вишим нивоима здравствене заштите (не чекати да се изгуби снага за обраћање за помоћ);
-Психолози у дому здравља, клиникама и др. установама;
LIVE LIFE, иницијатива СЗО за превенцију самоубистава, препоручује следеће кључне ефикасне интервенције засноване на доказима:
-ограничити приступ средствима за самоубиство (нпр. пестициди, ватрено оружје, одређени лекови);
-интеракција са медијима ради одговорног извештавања о самоубиству;
-неговање социо-емоционалних животних вештина код адолесцената; и
-рана идентификација, процена, управљање и праћење свакога ко је погођен суицидалним понашањем.
Извор: World Suicide Prevention Day 2026: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/suicide
