Обележавање овог датума има за циљ подизање свести о употреби јода као и наглашавању последица које се јављају услед недостатка јода. Поремећај недостатка јода настаје због недостатка јода у исхрани и код 72 одсто светске популације овај недостатак је присутан. Конзумирање хране богате јодом и додавање јода у со може спречити и контролисати недостатак јода.
Светски дан недостатка јода обележава се сваке године 21. октобра и познат je и као Глобални дан превенције поремећаја недостатка јода. Овај дан има за циљ подизање свести у широј јавности о адекватној употреби јода у свакодневном животу, а такође наглашава последице недостатка јода. Једина организација која се концентрише на недостатак јода је Међународни савет за контролу поремећаја недостатка јода.
Глобално, поремећаји недостатка јода постали су јавноздравствени проблем. Скоро једна трећина светске популације је у ризику од развоја поремећаја насталог због недостатка јода, а према подацима Светске здравствене организације (СЗО), око 54 земље и даље имају недостатак јода. Поремећај недостатка јода настаје услед недостатка јода у исхрани и може довести до абнормалности у раду штитне жлезде, односно развоја гуше и хипотиреозе. Недовољне количине јода у исхрани могу изазвати многе проблеме. Озбиљан недостатак јода код трудница може трајно нанети штету фетусу, јер може изазвати успорен раст, менталну ретардацију и одложен сексуални развој. Мање озбиљан недостатак јода узрокује нижи коефицијент интелигенције од просека код одојчади и деце и смањује способност за рад код одраслих. Гушавост је често први видљиви знак недостатка јода. Јод је есенцијални микроелемент који је важан за производњу хормона штитне жлезде. Метаболизам тела и многе друге функције, попут развоја костију и мозга током трудноће и детињства, контролишу хормони штитне жлезде.
Недостатак јода може изазвати следеће поремећаје: повећање штитне жлезде, менталне болести: субнормална интелигенција, ментална ретардација, поремећен когнитивни развој код деце, оштећење мозга, неуромускуларна слабост и спастичност (укоченост мишића), ендемски кретенизам (успорен физички и ментални раст),мртво рођење и спонтани побачај код трудница, урођене абнормалности као што су глувонемизам (немогућност говора) и патуљасти раст, оштећење вида, слуха и говора.
Најчешћи извор јода је јодирана со. Међутим, јод се може наћи и у другим намирницама, као што су: млеко, јаја, морске алге, шкољке, морска риба, плодови мора, месо, житарице.
Извор: www.medindia.net/news/healthwatch/world-iodine-deficiency-day-173934-1.htm;
Global iodine prevention day; www. nutritiondaily.in/blogs/news/global-iodine-deficiency-disorder-idd-prevention-day
