„Један живот, једна јетра”
Светска здравствена организација (СЗО) је одредила 28. јул као дан обележавања
борбе против хепатитиса са циљем да се тог дана светска јавност мобилише, под
једном темом, слоганом да предузме мере и подигне свест о глобалном оптерећењу
вирусним хепатитисима, како би се утицало на стварне промене којима бисмо
заједнички олакшали превенцију, дијагнозу и лечење вирусних хепатитиса, али и
подигли свест о важности познавања сопственог хепатитис статуса и проширили
информације о могућностима и значају лечења. Овогодишњи слоган Светске
здравствене организације (СЗО) за обележавање Светског дана хепатитиса је: „Један
живот, једна јетра”.
Кључне поруке Светске здравствене организације:
1. Имамо само један живот, а имамо само једну јетру. Хепатитис може уништити обоје.
Јетра тихо обавља преко 500 виталних функција сваког дана како би нас одржала у
животу. Зато је давање приоритета здрављу јетре и познавање нашег вирусолошког
статуса важно. Поред познавања вирусолошког статуса и адекватног лечења, смањење
уноса алкохола у организам, постизање одговарајуће телесне тежине, лечење
хипертензије и регулисање дијабетеса су кључни за здраву јетру.
Предности здраве јетре укључују:
-дужи животни век
-заштиту својих најмилијих од хепатитиса
-заштиту других виталних органа, укључујући срце, мозак и бубреге, који се ослањају
на функцију јетре.
2. Вирусни хепатитис и даље убија преко милион људи сваке године.
– Комбиновано, хепатитис Б и хепатитис Ц изазивају 1,1 милион смрти и 3 милиона
нових инфекција сваке године.
– 350 милиона људи живи са хроничном инфекцијом вирусног хепатитиса.
– 3000 људи умире од хепатитиса сваког дана. То је једна смрт од хепатитиса сваких
тридесет секунди.
– Преко 8000 нових инфекција хепатитисом Б и Ц јавља се сваког дана у свету, што
чини преко пет инфекција сваког минута.
Ако се наведни тренд учесталости хепатитиса Б и хепатитиса Ц настави, вирусни
хепатитис ће годишње доводити до смртног исхода код више људи него маларија,
туберкулоза и ХИВ/АИДС заједно, до 2040. године.
3. Инфекција хепатитисом је тиха, а свест о здрављу јетре је ниска.
У свету постоји огроман број недијагностикованих и нелечених људи који живе са
хепатитисом. Већина симптома се појављује тек када је болест узнапредовала, што
доводи до великог броја недијагностикованих особа које живе са хепатитисом. Чак и
када се дијагностикује хепатитис, број особа које су на лечењу је низак.
Већина особа открије да имају хепатитис Б или Ц инфекцију након много година тихе
инфекције и тек када развију озбиљно обољење јетре или рак.
Само 10% људи са хроничним хепатитисом Б има дијагнозу. Само 22% њих се лечи –
што је само 2% укупног глобалног здравственог оптерећења овим болестима.
Само 21% људи са хепатитисом Ц има дијагнозу, а 62% оних са дијагнозом добија
терапију – што чини 13% укупног глобалног здравственог оптерећења.
4. Инфекције хепатитисом и смрти могу се спречити.
Обавештење о могућности тестирања у здравственим установама на локалном нивоу
кључно је за успешно окончање хепатитиса.
Да би се елиминисао хепатитис и постигли циљеви СЗО до 2030. године, здравствени
радници треба да омогуће да:
све труднице које живе са хроничним хепатитисом Б имају приступ лечењу, а њихова
деца имају приступ вакцинама против хепатитиса Б.
90% људи који живе са хепатитисом Б и/или хепатитисом Ц има дијагнозу.
80% дијагностикованих људи се излечи или лечи према најновијим критеријумима.
Хепатитис Ц се може спречити адекватним прегледом крви добровољних давалаца,
применом безбедне праксе инјектирања у здравственим установама, а посебно међу
људима који инјектирају дрогу.За хепатитис Б постоји вакцинација.
5. Како COVID-19 више није глобална здравствена опасност, време је да елиминишемо
вирусни хепатитис и испунимо циљеве за 2030. годину.
COVID-19 је успорио напредак глобалног одговора на хепатитис у последњих
неколико година. Међутим, континуирани успех у смањењу инфекције хепатитисом Б
код деце доказује да је напредак могућ. Сада је време да дамо приоритет тестирању и
лечењу како бисмо остварили свет без хепатитиса и испунили циљеве за 2030. годину.
Епидемиолошки подаци у Републици Србији
У 2022. години пријављено је укупно 307 случајева хепатитиса (0,04% свих заразних
болести), што је троструко више регистрованих случајева него у претходној години
(118), тј. четвртина у поређењу са 2013. годином када је регистрован највећи број
случајева у посматраном десетогодишњем периоду.Најниже узрасно-специфичне стопе
оболевања забележене су код свих облика хепатитиса код деце узраста до 14 година, тј.
у том узрасту код ових облика хепатитиса једини регистровани случај је био на
територији Београда. У узрасту 15–19 година регистрована су обољења Hepatitis vir.
chronica C код четворо деце, са узрасно-специфичном стопом 1,13/100.000 становника.
Највише узрасно-специфичне стопе оболевања су забележене у узрасној групи 40–49
година код регистрованих случајева Hepatitis vir. chronica C, а затим у узрасним
групама 30–39 и 50–59 година, док је код регистрованих случајева Hepatitis vir. chronica
B највиша стопа забележена у узрасној групи 50–59 година (1,64/100.000 становника).
Извор: Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут“; Светски дан хепатитиса, 28. јул: „Један живот, једна
јетра”; https://www.batut.org.rs/index.php?content=2657
