Од 100.000 људи који су одлучили да провере своје здравље на бесплатном превентивном прегледу који се одржао у здравственим установама широм земље, 10 одсто је упућено на даље лечење. Пацијенати нису имали никакве тегобе, а имали су значајна обољења, пре свега кардиоваскуларних система, али и малигна обољења. Превенцијом су им спашени животи.
Овако директор Завода за јавно здравље Шабац Бранко Вујковић коментарише најновији у низу организовани превентивни преглед становништва, истичући да је његов значај немерљив. На страну то што грађани ништа не плаћају, а здравство штеди, ови прегледи, каже он, спашавају животе.
Завод за јавно здравље Шабац је окружна здравствена установа која је задужена за праћење свих фактора ризика у Мачванском округу, као и предлагање мера за унапређење здравствене заштите на територији осам локалних самоуправа. Њихов примарни посао је управо превенција.
Само у последњем дану акције, односно 16. јуна, скоро 40.000 људи је отишло на превентивни преглед у некој од скоро 200 здравствених установа Србије, а први пут смо имали и прегледе деце. Скоро 2500 деце је обавило јако важне физијатријске прегледе, скриниг свих врста деформитета и кичменог стуба пре свега. Сви видимо да влада епидемија физичке неактивности и гојазности, као и свега онога што доводи до погоршања здравља коштаног и мишићног система наших најмилијих. Из овог разлога, између осталих, је битно одвести и децу на превентивни преглед, рекао је Вујковић за Спутњик.
Поред тога што је обављен рекордно велики број прегледа у домовима здравља, болницама и клиничким центрима, утврђени су и спречени развоји клиничке слике која би не само могла да доведе до значајног обољења појединца, већ, каже Вујковић, и до смрти. Далеко је теже лечити пацијенте у узнапредованим фазама болести, него кад су асимптоматски, објашњава он.
Узмимо за пример господина који је исти дан за пар сати од момента када је прегледан оперисан јер је имао анеуризму трбушне аорте која је утврђена на превентивном прегледу.
Сви на преглед!
Оно што је посебно важно, шта треба да се истакне и шта је постало добра пракса, каже наш саговорник, јесте да, иако постоје редовна заказивања електронским путем код изабраних лекара и код специјалиста, овај тип прегледа се организује тако што се не заказује. Сви заинтересовани могу да обаве прегледе без заказивања, а посебно је важно напоменути и то што је прегледање доступно и људима без здравственог осигурања.
Министар здравља најављује да ће ове акције постати традиционалне, каже Вујковић, а да ће врата практично свих здравствених установа бити отворена широм Србије. Уз то, палета прегледа требало би да се прошири у складу са најважнијим факторима ризика и најважнијим болестима које се који оптерећују здравствени систем.
Позивам све грађане да се одазову позиву на бесплатан превентивни преглед, између осталог и зато што смо ми као грађани и наша земља били изложени разним ризицима и током бомбардовања осиромашеним уранијумом 1999. године. Наравно да то доводи до епидемије малигних, кардиоваскуларних и других обољења, а на то се најбоље може одговорити тако што на време одемо код лекара да се прегледамо.
Враћање поверења у докторе
Управо се овим акцијама, каже Вујковић, враћају идеја и импулс да сами пацијенти схватају колико је важно прегледати се. Уколико пацијенти сами немају свест о значају превентивних прегледа, требало би их едуковати и на неки начин обавезати да дођу код доктора, каже он.
Уопште је све ово јако важна тема пре свега због враћања поверења у здравствени систем и поновног успостављања присног односа здравствених радника и пацијената. Имали смо две године озбиљно пољуљаног темеља овог односа, односно узајамног поверења. На последњем дану прегледања било је око 40.000 људи, а на претходно организованом прегледу прошлог месеца било их је 20.000, што ипак значи да људи одлично реагују и схватају колико је важно да иду на превентивне прегледе. Уколико имате било какву недоумицу, а немате времена да неки други дан одете код изабраног лекара, можете сваке, односно сваке друге недеље, у зависности од динамике превентивних прегледа, отићи на контролу у било који дом здравља на територији града Београда, закључује доктор Вујковић.
