Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог
комараца. Главни вектор, односно преносилац је Culex pipiens, врста комарца која је
одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се
вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом
Западног Нила се са њега даље не преноси. Преношење инфекције на људе и друге
животиње најчешће настаје убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом
сисања крви заражених птица. У ретким случајевима инфекција може да се пренесе
путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и вертикално са
мајке на дете. Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта.
Период инкубације
Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца.
Клиничка слика Код око 80% заражених особа инфекција протиче асимптоматски.
Око 20% инфицираних особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље,
мучнине, повраћања, ређе се јавља оток лимфних жлезда или појава оспе на кожи
груди, леђа или стомака. Поменути симптоми пролазе у току неколико дана, а у ретким
случајевима могу трајати и више недеља. Код једног оболелог на 150 инфицираних
долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или
упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика
болести. Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве
укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне
слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим
трајним неуролошким оштећењима.
Осетљивост и отпорност
Осетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 50 година имају већи
ризик за настанак неуроинвазивног облика болести. Инфекција доводи до стварања
имунитета.
Лабораторијска дијагностика
Дијагноза обољења лабараторијски се потврђује на основу присуства IgM антитела на
вирус Западног Нила у серуму и цереброспиналној течности.
Лечење
Нема специфичне терапије против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава
потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке
слике, оболели се хоспитализује.
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручују се
опште мере превенције:
Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на
отвореном.
Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.
Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз
припијену одећу.
Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности
комараца – у сумрак и у зору.
Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око
кревета.
Редукција броја комараца у затвореном простору.
По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у
таквим условима значајно смањен.
Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се
постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на
које комарци могу да положе своја јаја.
Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за
храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене
гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и
субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера
превенције
У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са
неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.
Специфичнe мере превенције
Вакцина против грознице Западног Нила за примену код људи не постоји, али су
испитивања у току.
Најлакши и најефикаснији начин превенције болести изазване вирусом Западног
Нила је спречити убод комарца.
Институт за јавно здравље Србије прикупља све релевантне податке о оболелим
особама, при чему постоји одређен протокол по којем се информације прикупљају и
обједињују. На територији 11 градова Републике Србије, Завод за биоциде и
медицинску екологију спроводи надзор над вирусом грознице Западног Нила у
популацији комараца од 1.6.2020. године.
На основу извештаја Завода за биоциде и медицинску екологију од 22.7.2020. године,
присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима Culex
pipiens 2 са различитих локација на територији Суботице, Сомбора, Зрењанина,
Панчева, Краљева и Палића, Апатина и Београда.
Извор: IZJZ Srbije, http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/GZN26072020.pdf