ГРОЗНИЦА ЗАПАДНОГ НИЛА

Потврђена два случаја грознице Западног Нила у Републици Србији

ОПРЕЗ!

Грозница Западног Нила, вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца.
Вирус може да зарази људе, птице, комарце, коње и друге сисаре.
*1937.године – Вирус Западног Нила први пут изолован код човека у Уганди (регион
Западног Нила).
*2012.године – први пут регистровано обољење у Србији.
*2013.године – на подручју Мачванског округа било је 5 потврђених случајева обољења
Грознице Западног Нила.

  • 2016.године – на подручју Мачванског округа био је 1 потврђен случај обољења.
    *2018.године – на нашем округу било је 3 потврђена случаја обољења Грознице Западног
    Нила.
    У периоду од 2012. до 2020. године на територији Републике Србије регистровано је
    1032 случаја Грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 98 смртних исхода који се
    могу довести у везу са оболевањем од Грознице Западног Нила.
    На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије “Др Милан
    Јовановић Батут” (у складу са препорукама за надзор над Грозницом Западног Нила у хуманој
    популацији у сезони 2021. године Института за јавно здравље Србије) и лабораторијским
    критеријумима (према препорукама Европског центра за превенцију и контролу болести) на
    територији Републике Србије, до 06.08.2021.године регистрована су прва два потврђена случаја
    оболевања од грознице Западног Нила, која су се нажалост завршила смртним исходом.
    Обољења су регистрована код особа мушког и женског пола, старости 63 и 50 година са
    придруженим хроничним обољењима, из Јужнобачког и Сремског округа.
    Завод за биоциде и медицинску екологију Београд врши као и претходних година
    мониторинг над комарцима (бројност одраслих форми и њихову зараженост). У оквиру
    реализације пројекта под називом ’’Ентомолошки надзор комараца вектора грознице Западног
    Нила”, стручни тим Завода за биоциде и медицинску екологију из Београда врши месечни
    мониторинг у нашем Граду. Клопке за комарце су постављали према претходно утврђеним
    локалитетима. До сада није утврђена позитивност на вирус код ухваћених комараца.
    Након откривања, вирус се проширио са афричког континента на Блиски Исток, делове
    Азије, Аустралије, централну и источну Европу и Медитеран. Сва подручја локализована су на
    главним миграторним путевима птица и близу великих водених површина и у свим подручјима
    лета су била необично топла. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој
    ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника
    и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и
    инсектима, промене у микроорганизмима. Интензивном размножавању и ширењу комараца
    погодују фактори средине – високе температуре спољне средине, влажност, обилне и честе
    падавине, поплаве, али и људски фактор, односно активности човека као што су наводњавање и
    глобално загревање.
    Симптоми грознице појављују се од 3. – 14. дана након убода зараженог комарца, с тим
    да код већине инфицираних нема никаквих тегоба (асимптоматски) у 80% случајева.

Блага клиничка слика јавља се у 10-20% случајева са симптомина вирусне инфекције:

  • Температура,
  • Главобоља,
  • Умор и болови у телу,
  • Мучнина,
  • Повраћање,
  • Повремено и кожни осип,
  • Отечене пљувачне жлезде.

Могу оболети сви узрасти, а најугроженији су старије особе, хронични болесници.
Код 1 од 150 оболелих јављају се компликације попут менингитиса, упале можданих
овојница или енцефалитис, упале мозга, односно неуроинвазивни облици болести (главобоља,
укочен врат, дезоријентисаност, кома, тремор, конвулзије, слабост мишића, депресија….).
Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.
Вирус Западног Нила може оставити и дуготрајне последице код оболелих (губитак
памћења, депресија, несаница).
Вакцине против вируса Западног Нила још нема, па је заштита од убода комараца
најбоља превентива. Лекару би требало да се обрате сви који имају повишену температуру, јаку
вртоглавицу и мучнину праћену конфузним мислима. Уколико су здрави све ће проћи без
последица.
Поред акције сузбијања комараца морају се појачати и личне заштитне мере
становништва од комараца на територији града Шапца.
Најлакши и најефикаснији начин превенције болести које преносе комарци је спречити
убод комарца. У том смислу препоручује се мере личне заштите:

  • коришћење репелената током боравка на отвореном,
  • носити одећу која покрива ноге и руке (треба да буде комотна, јер комарци могу да
    уједу кроз припијену одећу),
  • избегавајте боравак напољу у сумрак и зору, када су комарци најактивнији,
  • избегавајте шуме, боравак крај бара, језера,
  • на прозоре поставити заштитне мреже,
  • боравак у климатизованим просторијама, јер је број инсеката у таквим условима
    значајно смањен,
  • употреба електричних апарата који испуштају средство за уништавање комараца у
    затвореном простору,
  • не држите воду у тацнама за саксије, кантама, бурадима и лименкама у дворишту или
    на терасама, јер је устајала вода идеална за размножавање комараца, као и да се уклоне други
    предмети који могу да прикупљају воду.
  • у случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском
    подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције.

Начелник

Центра за контролу и превенцију болести

др Драгана Радојичић

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs