Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је
покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе
различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући
свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом
сексуалном и репродуктивном здрављу.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени
број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање
породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и
репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева
да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба
партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих
инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не
изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и
контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању
услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Савремене методе контрацепције обухватају комбиновану хормонску контрацепцију (у
виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо-ињекција), прогестагенску хормонску
контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо-ињекција и импланата),
интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних
система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских
кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и
мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању
периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара
менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitusa
interruptusa) и метод лактационе аменореје.
Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе
контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном
трудноћом и прибегава индукованом абортусу.
Према резултатима последњег Истраживања здравља становништва Србије, две петине
жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном
периоду користила је неко од савремених метода контрацепције. Савремене методе
контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из
најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате
или живе у ванбрачној заједници које су користиле савремене методе контрацепције је
мањи и износио је 34,8%.
Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49
година.
Од укупног броја жена узраста од 15 до 49 година 1,1% је имало намерни прекид трудноће
(0,9% девојака узраста од 15 до 19 година). Намерни прекид трудноће је у већем проценту
био заступљен код жена нижег образовања.
Према резултатима последњег Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског
узраста у Републици Србији, нешто мање од две трећине ученика I разреда средње школе
који су ступили у сексуалне односе је користило (64,5%) кондом, док је 13,2% као метод
заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију.
Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/
