У Заводу за јавно здравље Шабац од јуна прошле године може се проверити да ли је крпељ који се закачио за особу био заражен или не
Опрез приликом боравка у природи
Са доласком пролећа и интензивирања боравка у природи, повећава се и могућност убода крпеља. Зато је неопходно пре боравка на травнатим површинама, што боље заштитити себе и могућност убода крпеља. За то је неопходно пре боравка на травнатим површинама, што боље заштитити себе и окружење. Болест која вреба између осталог јесте и лајмска болест, а инфекција се преноси убодом зараженог крпеља.
– Ова зима није била нешто нарочито јака па можемо очекивати да већ крену крпељи. Најважније је знати како се заштитити и на који начин доћи до дијагностике у случају да се закачи крпељ односно избаци свој заразни материјал преко
рилице у наш организам. Мере превенције подразумевају избегавање боравка и проласка кроз високу траву, не задржавати се у парковима и травнатим површинама који нису сређени, покошени. Боравак у природи треба да се веже и за адакветан избор гардеробе. Препорука је да се обуку дугачки рукави, ногавице од панталона најбоље да буду увучене у чарапе и да се по повратку обавезно уради самопреглед а одело одложи на прање. Ко има кућног љубимца, мора посебно обратити пажњу и због могућности да се крпељ закачи за пса или мачку али и због вероватноће да га унесе у кућу. Постоје разне врсте репелената у стику или спреју које штите од уједа инсеката и они су делотворни и кад су крпељи у питању. Ако смо приметили да нам се крпељ закачио, важно је и како ће он бити извађен. Уколико нисмо вешти, најбоље је отићи до прве амбуланте где ће се то урадити стручно јер је јако важно да се он не вади у деловима – истиче др Драгана
Радојичић, помоћник директора за послове јавног здравља Завода за јавно здравље Шабац.
Докторка Радојичић наглашава да никако не треба „опијати“ крпеља који се закачио, односно не користити ацетон, алкохол или дезинфекционо средство.
– Тек након вађења крпеља дезинфикује се место убода, не раније. У Заводу за јавно здравље од прошле године доступна је ПЦР метода којом је могућа детекција генома Borrelia burgdorferi. Центар за молекуларну дијагностику врши доказивање генома како у човеку, тако и у самом крпељу. Све анализе раде се на упут изабраног лекара, а досадашњи резултати показују да је код две трећине тестираних крпеља анализа била позитивна. Након вађења, крпеља треба ставити у физиолошки раствор и донети у Завод на анализу. То је јако битно, нарочито због лајмаске болести, да се не креће са лековима (антибиотицима) унапред, односно да знамо да ли је уопште крпељ који нас је ујео заражен или не. Ако дијагностика потврди да се ради о зараженом крпељу, добија се адекватна терапија или се прати само место убода.
Осим ПЦР методе, ради се и серологија, доказивање постојања антитела на Borrelia. С обзиром на то да је за стварање антитела ипак потребно одређено време, ПЦР анализа се препоручује као бржа, јер се резултат добија за четири до пет дана. Прошле године смо почели са овом методом у јуну месецу, а већ у јулу смо имали први позитиван резултат.
Србија је ендемско подручје за већи број обољења чије узрочнике преносе крпељи (лајмска болест, хумана гранулоцитна анаплазмоза, туларемија, Кју-грозница…). Лајмска болест се све више не пријављује као раније, тако да не знамо колико заправо имамо оболелих. Развија се у три фазе, почевши од прве, у којој се јавља црвени печат преко 5cm око места уједа (код 20% оболелих ова фаза изостаје). Затим долази до друге и треће фазе, а она се открива тек када се јаве неуролошки проблеми и настане „пост-лајм синдром“. Зато је јако важна анализа како би се открило на време евентуално постојање заразе и та могућност постоји, како анализа човека тако и самог крпеља и препорука је да се та молекуларна дијагностика што више користи. Подвлачим да је изузетно важно да се не крене без потребе са терапијом и са друге стране да се уколико је потребно, али само у том случају, са терапијом крене на време, у првој фази болести – наводи др Радојичић.
