Male boginje velika opasnost

Najraniji zapisi o malim boginjama datiraju iz sedmog veka. Prvi opis bolesti dao je persijski lekar Razes u desetom veku, opisujući je kao bolest „mnogo strašniju od variole“. Tokom 1954. godine  Enders i Peebels su izolovali virus.

Morbili su akutno, vrlo kontagiozno virusno oboljenje praćeno naglom febrilnošću, konjuktivitisom, korizom (kijavica), kašljem i Koplikovim mrljama. Od trećeg do sedmog dana dolazi do pojave karakteristične mrljaste ospe koja se najpre javlja na licu, generalizuje se, traje od četiri do sedam dana i ponekad završava perutanjem kože. Oboljenje je mnoga teže kod novorođenčeta i odraslih nego kod male dece.

.

Virus se prenosi putem vazduha kapljicama (koje se izbacuju kijanjem i kašljanjem obolelih) ili u direktnom kontaktu sa nazalnim sekretom ili sekretom ždrela. Morbili su jedna od najkontagioznijih bolesti (ulaskom jednog slučaja morbila u neimunizovanu populaciju dolazi do inficiranja 17-20 osoba). Osobe obolele od morbila najzaraznije su dva do četiri dana pre izbijanja ospe i do četiri dana nakon izbijanja ospe. Kod ove bolesti registruje se sezonsko javljanje i to u periodu kasne zime i proleća. Čovek je jedini prirodni rezervoar virusa.

.

Inkubacioni period (od izloženosti virusu do pojave temperature) prosečno je 10-12 dana. Osetljivi su svi koji nisu preboleli, ili nisu uspešno imunizovani. Stečeni imunitet je doživotan. Deca majki koje su prebolele morbile imuna su tokom prvih šest do devet meseci, zavisi od nivoa majčinih antitela u vreme trudnoće i brzine raspadanja antitela.

.

Morbili su jedan od vodećih uzroka smrtnosti dece u svetu. Procenjuje se da je pre uvođenja vakcine godišnje obolevalo oko 130 miliona osoba. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2003. godinu  u svetu je registrovano preko 30 miliona slučajeva, sa 530.000 smrtnih ishoda (21% od ukupno umrlih od vakcinom preventabilnih bolesti). Male boginje dovode do pada imuniteta koji može da traje nekoliko nedelja i to je razlog povećane osetljivosti na druge infekcije, a posebno na infekcije koje uzrokuje Streptococcus pneumoniae. Komplikacije se javljaju  u oko 30% prijavljenih slučajeva, a čine ih infekcije srednjeg uva, diareje, pneumonije, slepilo i postinfektivni encefalitis (1 na 1000 slučajeva), kao i subakutni sklerozirajući panencafalitis (1 na 100.000 slučajeva). Komplikacije su sa težom kliničkom slikom kod mlađih od pet i starijih od 20 godina.

.

Životni vek čoveka produžen je zahvaljujući bakteriološkoj i hemijskoj ispravnosi vode za piće i imunizaciji. Imunizacija je jedna od najefikasnijih mera zaštite od zaraznih bolesti.U našoj zemlji je vakcina protiv morbila (monovakcina) uvedena 1971. godine, MM (dvovalentna, morbili/mumps) 1981. godine, a kombinovana MMR (morbili, mumps, rubela) 1991. godine, ali zbog prekida u snabdevanju njena kontinuirana primena počela je 1994. godine.

.

Imunizacija MMR vakcinom je obavezna i u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl.Glasnik RS 125/04, član 25) prema uslovima, na način i prema indikacijama koje propisuje ministar zdravlja, Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima (Sl.Glasnik RS 11/06, 25/13, 63/13, 99/13, 118/13, 65/14).

.

Primena žive atenuisane vakcine ostvaruje se zaštnitni nivo antitela u 85% dece koja su vakcinisana nakon navršenih 9 meseci, u 95% kod dece sa navršenih12 meseci, pa čak i 98% kod dece vakcinisane sa 15 meseci i kasnije. Serološke studije pokazuju da se kod 99% osoba koje su primele dve doze vakcine u uzrastu nakon navršenih 12 meseci života razvio adekvatan imunološki odgovor . Vakcine indukuju dugotrajan imunitet.

.

Prva doza vakcine daje se sa navršenih 12 meseci, a drugu dozu treba dati pred polazak u školu sa šest godina, kako stoji u Pravilniku. Obuhvat vakcinisanih treba da bude preko 95% da bi kolektivni imunitet bio visok, smanjila mogućnost prodiranja virusa i obolevanje.

.

          CENTAR ZA PREVENCIJU I KONTROLU BOLESTI