– Расхлађујте простор у коме боравите. Идеално би било одржавати собну
температуру испод 32°C, током дана, односно испод 24°C током ноћи. Ово је
нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 65 година, као и за
хроничне болеснике.
– Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите
ролетне (шалоне, засторе) подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашња
температура нижа.
– Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана.
Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите
вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни.
– Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби,
уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован,
затворите врата и прозоре.
– Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад
35°C не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.
– Не излажите се топлоти
– Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу.
– Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у
расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама).
– Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова).
– Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их
обављате, чините то у току хладнијег дела дана, рано ујутру или касно поподне.
– Током боравка на отвореном препоручује се кретање по хладовини и чешћи
одмори.
– Новорођенчад, одојчад и мала деца посебно су осетљива на високе температуре
ваздуха, при чему често не испољавају брзо знаке и симптоме као одрасли.
Избегавајте да изводите бебе и децу напоље за време топлотног таласа. Ако их
изводите, чините то само у раним јутарњим или вечерњим сатима.
– Старије особе се не смеју излагати сунчевом зрачењу у најтоплијем делу дана,
посебно не старији срчани болесници као и оболели од шећерне болести. Уколико
старија особа мора да изађе из куће, препорука је да то уради у раним јутарњим или
вечерњим сатима.
– Расхлађујте тело и хидрирајте свој организам
– Туширајте се млаком водом, неколико пута на дан. Можете да примењујете и
хладне облоге, пешкире, сунђере, купке за стопала, итд.
– Носите лагану, комотну одећу од природних материјала, светлих боја. Ако излазите
напоље, носите шешир или капу са широким ободом и наочаре за сунце.
– Користите памучну постељину.
– Редовно уносите течност, пре свега воду. Искључите алкохол, смањите унос кафе и
безалкохолних пића са пуно шећера. Узимајте мање, а чешће оброке. Избегавајте
тешку и високо калоричну храну.
– Безбедност у путничком аутомобилу на високим температурама
– Крените на пут одморни.
– Пре уласка у возило које је стајало на сунцу, обавезно отворите прозоре и врата,
укључујући и пртљажник, неколико минута ради проветравања и расхлађивања
аутомобила.
– Употреба клима уређаја треба да омогући да унутрашња температура буде нижа 5
до 7 степени од спољашње.
– Правите паузе током вожње. У току вожње по високим температурама, и дужим
релацијама, потребно је да се праве паузе на свака 2 сата по 15 минута.
– Проветравање возила, унос довољне количине течности и лагано истезање
отклониће прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње.
– Никада децу, као ни животиње, не остављајте у паркираном возилу ако су
спољашње температуре високе. Деца су осетљива на екстремне температуре, па се
могу прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе. У случају прегрејавања
код деце, може доћи до топлотног удара који може имати фаталне последице.
Помозите другима
– Редовно проверавајте како су вам чланови породице, пријатељи и суседи, који живе
сами. Особама које су под здравственим ризиком (деца, труднице и особе старије
од 65 година) могла би да затреба помоћ током врелих дана.
– Ако неко од њих узима лекове, проверите са њиховим лекаром да ли ти лекови
утичу на терморегулацију. Ако имате здравствених проблема лекове држите на
температури испод 25°C или у фрижидеру (прочитајте упутство о чувању дато уз
лек). Затражите медицински савет ако патите од неког хроничног обољења или
истовремено узимате више различитих лекова.
– Ако се ви или неко други не осећа добро
Уколико се не осећате добро:
– Потражите помоћ ако осећате вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну жеђ
или имате главобољу; што је пре могуће пређите у охлађен простор и измерите
телесну температуру.
– Попијте неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре.
– Ако вам се јаве болни грчеви у мишићима (они су, иначе, често последица дужег
вежбања по веома топлом времену, посебно ако су се јавили у мишићима ногу,
руку или стомака), склоните се у хлад или уђите у расхлађени простор. Почните
постепено да уносите течност, најбоље воду. Ако топлотни грчеви потрају дуже од
једног сата треба да потражите лекарску помоћ.
– Обратите се лекару ако осетите неуобичајене симптоме или ако симптоми дуго
трају. Ако приметите код неког од чланова ваше породице или људи којима
помажете топлу, суву кожу и бунцање, појаву грчева и/или несвестицу, односно
губитак свести, одмах позовите лекара/хитну помоћ. Док чекате на помоћ,
покушајте особу да расхладите хладним облогама, дајте јој да пије течност,
ослободите је вишка одеће.
Извор: Институт за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут” ,Препоруке за општу популацију за поступање у току топлог времена;
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2650
