МАЛИГНИ ТУМОРИ ДОЈКЕ: ОБОЛЕВАЊЕ И УМИРАЊЕ У СВЕТУ, ЕВРОПИ, РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ и МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (IARC), у свету је регистровано више од 2.260.000 новооболелих жена свих узраста од рака дојке и просечна стопа оболевања је износила 47,8 на 100.000. Исте процене наводе да је у свету током 2020. године умрло скоро 685.000 жена и да је стопа умирања износила 13,6 на 100.000. У Европи је у истом периоду регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке са готово двоструко већом стопом оболевања (74,3 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету. У истом периоду од рака дојке је умрло скоро 142.000 жена и стопа умирања је износила 14,8 на 100.000.
МАЛИГНИ ТУМОРИ ДОЈКЕ. ОБОЛЕВАЊЕ И УМИРАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. У просеку сваке године се у Републици Србији региструје 4.204 новооболеле жене од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износи 64,1 на 100.000 жена свих узраста. У просеку од ове врсте рака умре 1.653 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износи 20,5 на 100.000.У последњих дванаест година и упркос варијацијацијама у стопама инциденције региструје се укупан (кумулативни) пораст стопа оболевања од 12% или 1% годишње. Када говоримо о стопама умирања од рака дојке, веће варијације у регистрованим стопама морталитета нису регистроване. Региструје се укупно (кумулативно) смањење стопа умирања од скоро 5% у посматраном временском периоду.
Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4561 новооболела и 1691 умрла жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 72,1 на 100.000, а стопа умирања 20,0 на 100.000 жена.
У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (78,9/100.000). Такође, више стопе оболевања од тумора дојке, у односу на просечну, су регистроване у девет округа у Републици Србији. Највише стопе су регистроване у Расинском (96,9/100.000) и у Западнобачком округу (85,0/100.000). Такође, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована такође у Војводини (22,8/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији.
Истовремено, када говоримо о стопама умирања, у седам округа су регистроване више стопе од просечне забележене у Републици Србији. Највише стопе су регистроване у Севернобачком (30,0/100.000) и у Јужнобачком округу (25,8/100.000).
Што се тиче умирања од малигних тумора дојке, примећује се благи пораст већ у узрасту од 45. године, али највише стопе умирања су и даље у узрастима од 75 и више године живота. Високе стопе оболевања у узрастима од 65. до 74. године прате у истим узрастима и високе стопе умирања, што највероватније говори о касном јављању жена тог узраста, када је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, односно већ су присутне удаљене метастазе на суседним органима.
На територији Мачванског округа у 2019. години стандардизована стопа инциденције рака дојке према светској популацији је износила 72.3/100 000, док је стандардизована стопа морталитета (умирања) према светској популацији износила 16.7/100 000. Према подацима популационог регистра за рак Завода за јавно здравље Шабац који се води у Центру за превенцију и контролу болести током 2019. године на Мачванском округу укупно је откривено 159 случајева рака дојке што представља водећу локализацију оболевања од малигних болести код жена.Током 2019. године од рака дојке преминула је 61 жена што такође представља водећу локализацију умирања од малигних болести код жена.Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције у том смислу лимитирани. Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење.
Захваљујући програмима раног откривања и напретку у примени адекватне терапије, данас карцином дојке није више ,,фатално обољење“. У посматраном периоду више од 85% новодијагностикованим карцинома су означени као рани карциноми. Оно што је и даље чињеница је да је скоро 1/4 ново регистрованих карцинома дојке без означеног стадијума болести што успорава ток лечења. Такође, забрињава и учешће од 15% узнапредовалих, метастатских карцинома дојке. У будућности, правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.
Извор: Институт за јавно здравље Војводине; 20. март – Национални дан борбе против рака дојке (izjzv.org.rs)
Завод за јавно здравље Шабац; Популациони регистар за рак
