У сусрет 7. априлу Светском дану здравља

Безбедна храна  и здрава животна средина – кључ за очување здравља

 

Загађен ваздух, вода и храна директно утичу на здравље људи тако да је веома важно  подстицати све активности и мере које треба предузимати како би се очувала здрава животна средина, а самим тим и здравље људи.

Приступ довољним количинама безбедне и хранљиве хране кључан је за одржавање живота и унапређење здравља људи. Безбедна храна није само она која је контаминирана потенцијално штетним бактеријама, паразитима, вирусима, токсинима, хемикалијама и/или радионуклидима. Храна се може контаминирати на било ком месту у току процеса њене производње и дистрибуције. Велики део болести које се преносе храном узроковане су храном која је неисправна или нехигијенски припремљена или са којом се погрешно рукује код куће, у објектима за услуживање хране или на пијацама.

 

Приступ, и унос довољних количина безбедне и хранљиве хране је кључ за одржавање живота и унапређење здравља. Здрава исхрана штити од потхрањености, као и од хроничних незаразних болести  као што су дијабетес, мождани удар и рак. Што се тиче здравља, велики део хране која се конзумира садржи премало влакнасте биљне хране (воће и поврће) и превише додатог шећера и соли, засићених масти и транс-масних киселина. Прелазак на здравију исхрану смањио би велики терет болести углавном од хроничних незаразних болести. Што се тиче животне средине, тренутни обрасци производње и потрошње хране користе велики део светских ресурса на земљи и води и значајно доприносе промени климе и екосистема кроз, крчење шума, губитак биодиверзитета и емисије гасова стаклене баште. Ово погоршава чињеница да се око једне трећине хране произведене за људску исхрану баца на отпад.

Приступ довољним количинама безбедне и хранљиве хране кључан је за одржавање живота и унапређење здравља. Небезбедна храна која садржи штетне бактерије, вирусе, паразите или хемијске супстанце, изазива више од 200 болести – од дијареје до рака. Процењује се да се 600 милиона – скоро 1 од 10 људи у свету – разболи након што конзумира контаминирану храну, а 420 000 умре сваке године, што резултира губитком од 33 милиона година здравог живота (DALY). 110 милијарди америчких долара губи се сваке године у продуктивности и медицинским трошковима који су резултат небезбедне хране у земљама са ниским и средњим приходима. Деца млађа од 5 година носе 40% терета болести које се преносе храном, са 125 000 смртних случајева сваке године. Цревне болести- дијареје су најчешће болести које настају услед конзумирања контаминиране хране, узрокујући 550 милиона оболелих  и 230 000 смртних случајева сваке године. Здрава животна средина, безбедност хране су нераскидиво повезани.

Небезбедна храна ствара зачарани круг болести и неухрањености, посебно одојчади, мале деце, старијих и болесних. Болести које се преносе храном ометају социоекономски развој оптерећујући системе здравствене заштите и наносе штету националним економијама, туризму и трговини. Данас, путеви снабдевања и транспорта хране прелазе више националних граница тако да  добра  сарадња између влада, произвођача и потрошача помаже да се осигура безбедност хране а самим тим и здравље становништва.

 

Извор:

World health organization, World health day 2022; www.who.int/campaigns/world-health-day/2022

World health organization; Food safety; www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/food-safety

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs