У сусрет 7. априлу Светском дану здравља

Загађење животне средине и климатске промене-непријатељ јавном здрављу

 

Загађење животне средине достиже забрињавајуће размере широм света. Урбанизација и индустријализација заједно са економским развојем довели су до повећања потрошње енергије и испуштања отпада. Глобално загађење животне средине, укључујући емисије гасова са ефектом стаклене баште и таложење киселина, као и загађење воде и управљање отпадом, сматра се међународним проблемима јавног здравља, које треба истражити из више перспектива укључујући друштвене, економске, законске и еколошке инжењерске системе, као и као животне навике које помажу промоцији здравља и јачању еколошких система да се одупру контаминацији Загађивачи животне средине имају различите штетне ефекте на здравље а неки од најважнијих штетних ефеката су перинатални поремећаји, морталитет одојчади, респираторни поремећаји, алергије, малигнитети, кардиоваскуларни поремећаји, повећање оксидативног стреса, ендотелна дисфункција, ментални поремећаји и разни други штетни ефекти. Зато је време да се предузму мере и да се спроводи контрола загађења. У супротном ће отпадни производи из потрошње грејања, пољопривреде, рударства, производње, транспорта и других људских активности деградирати животну средину. На основу снаге научних сазнања о штетним утицајима загађења животне средине на здравље и величини њиховог утицаја на јавно здравље, треба узети у обзир различите врсте интервенција. Поред индустријских аспеката, потребно је повећати свест јавности у овом погледу. Исто тако, здравствени радници имају искључиву надлежност да помогну у превенцији и смањењу штетних утицаја фактора животне средине, што треба нагласити у њиховој уобичајеној пракси. Поред загађења и климатске промене имају утицај на јавно здравље. Климатске промене утичу на људске животе и здравље на различите начине. Оне угрожавају основне чиниоце  доброг здравља – чист ваздух, безбедну воду за пиће, снабдевање хранљивом храном и сигурно склониште – и имају потенцијал да подрију деценије напретка које су  утрошене на унапређење глобалног здравља.

Очекује се да ће између 2030. и 2050. климатске промене изазвати око 250 000 додатних смртних случајева годишње, само од неухрањености, маларије, дијареје и топлотног стреса.

-24% од свих процењених глобалних смртних случајева повезани су са животном средином

– Загађење ваздуха у домаћинствима –  3,8 милиона смртних случајева сваке године као последица излагања диму у затвореном простору од горива за кување

-Загађење амбијенталног ваздуха – 4,2 милиона смрти сваке године настаје  као резултат излагања финим честицама

 

Извор: Health and enviromentalliance; www.env-health.org/about/

www.who.int/data/gho/data/themes/public-health-and-environment

Environmental Pollution: Health Effects and Operational Implications for Pollutants Removal; ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3352627/ who;
THE GLOBAL HEALTH OBSERVATORY;  explore a world of health data;  www.who.int/data/gho/data/themes/public-health-and-environment