10. мај – Међународни дан физичке активности

Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Кретањем до здравља”.
 Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.

Светска здравствена организација дефинише физичку активност као било који телесни покрет услед рада скелетних мишића који доводи до потрошње енергије. То подразумева и активности које се предузимају у току рада, игре, обављања кућних послова, путовања и ангажовања за рекреативно бављење спортом. Само 30 минута умерене физичке активности сваког дана је довољно да унапредите здравље и спречите настанак болести! Ускладите то време са својим обавезама, подједнако је ефикасно одједном или подељено у 2-3 пута (2×15 или 3×10 минута).

Основне препоруке за физичку активност:

 

  • Будите физички активни читавог живота у свим приликама
  • Свакога дана пешачите бар 30 минута
  • Мењајте фреквенцију, интензитет, трајање и тип физичке активности
  • Избегавајте седентарно понашање
  • Одраслим особама се препоручује минимално 150 мин умерене аеробне активности недељно и минимално две епизоде активности за јачање мишића у истом периоду
  • Изводите вежбе флексибилности два и више пута недељно
  • Мала деца треба да проводе најмање 180 минута дневно у разним врстама физичких активности било којег интензитета
  • Школска деца и адолесценти треба да буду физички активни најмање 60 минута дневно сваког дана у недељи
  • Деци и младима ограничити седење испред екрана на највише два сата дневно
  • Особама старијим од 65 година додатно се препоручују активности за побољшање равнотеже
  • Физичка активност треба да се спроводи у безбедном амбијенту
  • Што више слободног времена проведите напољу (шетња, рад у башти или дворишту, вожња бицикла, брзо ходање,…
  • Додатне физичке активности имају додатне корисне ефекте на здравље

Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места  било ограничено због епидемије COVID-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни. Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.

Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дан физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.