Новембар је проглашен Месецом борбе против зависности, током којег се интензивирају превентивне активности, едукација и различити видови саветовања које спроводе стручна лица и здравствени радници, с циљем указивања на значај превенције и решавања овог важног друштвеног и здравственог проблема.
Светска здравствена организација (СЗО) уврстила је бихејвиоралне зависности, попут поремећаја повезаних са коцкањем и играњем видео-игара, у 11. ревизију Међународне класификације болести (МКБ-11). Глобални трендови показују да је проблем прекомерне и проблематичне употребе интернета нарочито изражен међу младима. Подаци из појединих земаља указују на значајну заступљеност овог проблема и потребу за његовим правовременим препознавањем и превенцијом.
Посебно су погођени адолесценти (12–17 година) и млађи одрасли (18–29 година), који интернет користе интензивније од других старосних група. Проблематична употреба интернета може бити повезана са озбиљним психосоцијалним тешкоћама. Истраживања указују на повезаност прекомерног коришћења интернета са друштвеном изолацијом, депресијом и анксиозношћу, хиперкинетским поремећајем, суицидалним понашањем, злоупотребом алкохола и дрога, склоношћу ка коцкању, као и физичким и емоционалним тегобама, попут главобоље и исцрпљености.
Подаци релевантних истраживања указују и на забрињавајуће обрасце понашања младих у нашој земљи:
Коцкање (ЕСПАД 2019): Четвртина ученика у Србији (25%) коцкала се у претходних 12 месеци, док се 11% њих коцкало путем интернета. Забележено је 16% ексцесивних и 4,5% проблематичних коцкара, уз израженију склоност код дечака (6,3%) у односу на девојчице (2,4%).
Употреба интернета и друштвених мрежа: Истраживање ЕСПАД-а показало је да чак 95% ученика првих разреда средњих школа свакодневно користи интернет. Радним данима највећи проценат ученика (31,1%) проводи од два до три сата на друштвеним мрежама, док викендом 33,5% ученика на њима проводи шест и више сати.
Општа популација: Према подацима из 2021. године, 81,2% грађана Србије користило је интернет у претходна три месеца, док је више од 74% интернет популације имало активан налог на друштвеним мрежама.
Када је реч о супстанцама које могу изазвати зависност, алкохол представља један од значајних фактора ризика за настанак бројних обољења и превремену смртност. Ризична и штетна употреба алкохола може имати озбиљне здравствене и социјалне последице, због чега је значајно правовремено препознавање проблема и обраћање стручњацима за помоћ.
Резултати истраживања показали су да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол (39,3% никада није конзумирало алкохол, док 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци). У популацији младих узраста од 15 до 19 година, 52,7% није конзумирало алкохол, и то значајно више девојака (57,2%) него младића (48,1%). У години која је претходила истраживању, 49,3% становника конзумирало је алкохол, док је свакодневно алкохол конзумирало 3,1% становништва, што представља смањење у односу на 2013. годину, када је тај проценат износио 4,7%.
Алкохол негативно утиче на здравље и повезан је са повећаним ризиком од бројних обољења, укључујући малигна обољења, неуропсихијатријске поремећаје, поједине заразне болести, као и хронична обољења јетре и панкреаса.
У Србији је употреба дувана већ дуги низ година један од најзаступљенијих фактора ризика по здравље. Резултати истраживања из 2019. године показали су да је 31,9% становника узраста 15 и више година имало навику свакодневног или повременог пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе. Већи проценат пушача забележен је међу мушкарцима (33,9%) него међу женама (30,1%).
Главни циљеви интензивирања превентивних активности, едукације и саветовања током овог месеца су:
- подизање свести јавности о штетним последицама употребе психоактивних супстанци и различитих облика зависности;
- рана превенција и едукација, уз развој вештина младих за одупирање притисцима и ризичним понашањима;
- промовисање здравих стилова живота кроз физичку активност, уметност, боравак у природи и друге квалитетне начине провођења слободног времена;
- подршка родитељима и наставницима у правовременом препознавању ризичног понашања;
- смањење стигме како би особе којима је помоћ потребна могле да је потраже без страха од осуде.
Месец борбе против зависности подсећа нас да се, поред традиционалних облика зависности, све више суочавамо и са новим изазовима који посебно погађају млађе генерације. Проблематична употреба дигиталних технологија, коцкање, алкохол и дуван могу имати озбиљне последице по физичко и ментално здравље појединца, али и друштва у целини. Зато кључ није само у лечењу последица, већ пре свега у системској и правовременој превенцији, едукацији младих, снажнијој подршци породици и стварању отвореног окружења у којем се помоћ тражи без страха од осуде.
Извор:ИЗЈЗ Србије др Милан Јовановић Батут; Здравствено статистички годишњак Републике Србије 2025. https://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2025v2.pdf
ИЗЈЗ Војводне https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4689
