Генерална скупштина Уједињених нација 1989.
године уврстила је 11. јул Светски дан становништва, у календар глобално значајних
датума како би се скренула пажња
на актуелна питања и потребе популације. Тема овогодишњег обележавања Светског
дана становништва гласи: „Ослобађање моћи родне равноправности: Подизање гласова
жена и девојака да би се отвориле бесконачне могућности света у коме живимо“.
Жене и девојке чине 49,7% светске популације, али се и поред те чињенице често
занемарују у дискусијама о демографији, а њихова права се крше у популационој
политици. Ова свеобухватна неправда ограничава њихову активност и способност да
доносе одлуке о свом здрављу и сексуалном и репродуктивном животу; и повећава
њихову рањивост на насиље. Због лоше праксе, стопа смртности мајки је у свету
висока при чему на свака два минута жене умиру због компликација у трудноћи или
на порођају.
Неопходно је унапредити родну равноправност да бисмо створили праведнији,
отпорнији и одрживији свет. Када друштво оснажи жене и девојчице да имају
аутономију над својим животима и телима, оне и њихове породице напредују, као што
показује извештај УНФПА (Популациони фонд Уједињених нација) о стању светске
популације за 2023. годину.
УНФПА износи своје податке, искуства и приче како би подржао жене и девојке
широм света, а Светски дан становништва нам даје прилику да истакнемо потребу за
унапређењем родне равноправности.
У 2011. години, глобална популација је достигла скоро 7,9 милијарди, а очекује се да
ће порасти на око 8,5 милијарди у 2030. год; 9,7 милијарди у 2050.год. и 10,9 милијарди
у 2100. години.
У блиској прошлости дошло је до огромних промена у стопама фертилитета и
очекиваном животном веку популације. Почетком 1970-их, жене су имале у просеку по
4,5 деце; до 2015. укупна плодност у свету је пала на испод 2,5 деце по жени. У
међувремену, просечни глобални животни век је порастао, са 64,6 година раних 1990-
их на 72,6 година у 2019. Поред тога, у свету се примећује висок ниво урбанизације и
убрзане миграције. Година 2007. је била прва година у којој је више људи живело у
урбаним него у руралним подручјима, а до 2050. године се очекује да ће око 66 одсто
светске популације живети у градовима.
Ови мега трендови утичу на економски развој, запошљавање, расподелу прихода,
сиромаштво и социјалну заштиту. Они такође утичу на напоре да се осигура
универзални приступ здравственој заштити, образовању, становању, санитарним
условима, води, храни и енергији.
Подаци за Србију
– Према Попису становништва из 2022. године у Србији је живело око 6,7 милиона
људи (6.647.003).
– Густина насељености је око 100 становника по квадратном километру.
– Око 62% популације живи у урбаним подручјима.
– Просечна старост становника је 43,8 година, што Србију чини једном од најстаријих
нација на свету.
– Број становника Србије опао је у последњих 25 година.
Извор:
– United Nations; World Population Day11 July; https://www.un.org/en/observances/world-population-
day
– Подаци Републичког завода за статистику
