Дечија глиста (лат. Enterobius vermicularis) је паразит из групе црва (хелминта) који код људи, који су им једини природни домаћини, изазивају болест коју називамо ентеробијаза. Глиста изгледа попут белог кончића, женка је дуга 8–13mm, а мужјак 2–5mm. Enterobius vermicularis, познат и као дечја глиста, паразит је који изазива обољење под називом ентеробијаза. Ово је једно од најчешћих паразитарних обољења, нарочито код деце, али се може јавити и код одраслих. Врло се лако преноси у колективима (обдаништима), као и међу члановима истог домаћинства.
Одрасле глисте живе у цревима човека (на крају танког и почетном делу дебелог црева), хране се цревним садржајем и слузницом, па понекад могу оштетити слузокожу црева, стварајући ситне ранице. Гравидне женке носе око 11.000 јајашаца, спуштају се према анусу (чмару), кроз који активно излазе, нарочито ноћу, и полажу лепљива јајашца на кожи аналне, перианалне регије, скротума, гениталног подручја, али и у вагини, мокраћној бешици и материци, па чак и трбушној дупљи, након чега угину. Јаја постају заразна у року од пар сати по полагању. Изван организма домаћина јаја преживљавају мање од две недеље. Човек се зарази ако таква јајашца прогута. У танком цреву се из њих ослобађа ларва која се пресвлачи два пута и постаје одрасли облик. Полну зрелост глисте достижу за 15–43 дана, а живе око два месеца.
Инфестација дечјим глистама је резултат уноса јаја глиста у организам. Деца се најчешће заразе директним контактом, односно додиром са зараженим особама, или контактом са контаминираним предметима (играчке, кваке, столови, постељина, гардероба). Јаја паразита доспевају прво на руке, затим у уста, а након што се прогутају доспевају у црева где се у року од 2 до 4 недеље развијају у одрасле глисте. Одрасле глисте живе у дебелом цреву и ту се хране садржајем из црева. Ноћу, када особа мирује и мишићи су опуштени, женке глиста излазе из завршног дела дебелог црева и полажу јаја на кожу око ануса.
Одрасле глисте не улазе кроз кожу и не прелазе са особе на особу као одрасли облици — инфестацију изазивају искључиво јаја паразита која се гутају.
Симптоми ентеробијазе
Симптоми инфестације дечјом глистом углавном нису тешки и озбиљни по здравље, али ипак могу бити веома непријатни и значајно погоршати квалитет живота. Главни симптом због кога се пацијент јавља лекару је свраб перианалне регије (око чмара), који је нарочито изражен ноћу, када женке паразита полажу јајашца. Због израженог свраба инфестиране особе се често чешу, па тиме оштећују кожу и слузницу, а на оштећењима могу настати секундарне бактеријске упале или екцеми. Код деце се може јавити раздражљивост, немирно спавање или неконтролисано мокрење током сна. У одређеном броју случајева инфестација дечјом глистом може бити и без симптома, а у екстремним ситуацијама могу настати компликације услед миграције глиста у слепо црево, уласка у трбушну дупљу или репродуктивни тракт женске деце, где узрокују запаљенске процесе.
Који су симптоми ентеробијазе?
-
Свраб у пределу ануса (нарочито увече и током ноћи) – најчешћи симптом
-
Немир и несаница
-
Раздражљивост
-
Бол у стомаку, надимање и мучнина
-
Губитак апетита или промене у апетиту
-
Видљиве глисте у столици или доњем вешу
-
Код девојчица – иритација гениталне регије
Преношење
Инфекција се преноси феко-оралним путем, најчешће преко прљавих руку, контаминираних предмета, постељине или играчака. Јаја паразита доспевају у дигестивни тракт, где се развијају у одрасле глисте. Женке затим мигрирају ка аналном отвору, најчешће ноћу, где полажу јаја — што изазива карактеристичан свраб у пределу ануса, посебно током ноћи и ујутру (пруритус ани). Након чешања, јаја паразита најчешће остају испод ноктију и даље се преносе неадекватним одржавањем хигијене. Поред свраба, симптоми могу бити и немиран сан, раздражљивост, болови у стомаку, као и појава глиста у столици.
Инфестација код човека настаје анално-оралним путем, код деце најчешће аутоинфекцијом преко прљавих прстију преношењем јајашаца испод ноктију (дете се чеше због свраба ануса). Могућ је пренос инфекције преко заражених предмета, доњег рубља, постељине, па чак и удисањем прашине у којој се налазе јајашца. Описана је и ретроинфекција, односно повратак глиста из перианалне регије у црево.
Дијагностика
За постављање дијагнозе ентеробијазе преглед столице има малу дијагностичку вредност, јер се јајашца у столици налазе ретко (у око 5% случајева), а понекад се на површини столице могу видети одрасле глисте. Метода избора у доказивању инфекције малом дечјом глистом је узимање перианалног бриса лепљивом целофанском траком („селотејп“).
Најпоузданији начин дијагностиковања је лабораторијска анализа – тзв. перианални отисак. Узорак се узима ујутру пре пражњења црева и пре хигијене, а затим се у лабораторији прегледа под микроскопом ради откривања јаја паразита карактеристичног изгледа. Један негативан налаз не искључује могућност заразе, па је потребно добити три узастопна негативна налаза да би се сматрало да инфекција не постоји.
Лечење
У лечењу ентеробијазе лек избора су мебендазол или албендазол, а терапију је потребно поновити након 14 дана. Првим лечењем уништавају се одрасле глисте, а поновљена терапија служи за уништавање глиста које су се у међувремену развиле из преосталих јаја или ларви. Лечење је једноставно и ефикасно, а због лаког преноса инфекције препоручује се да сви чланови домаћинства истовремено спроведу терапију уз строгу хигијену руку, постељине и доњег рубља.
Превенција
Одржавање личне хигијене је најважнија мера превенције: редовно и темељно прање руку, кратки и чисти нокти, свакодневно купање, често прање постељине и одеће на температурама изнад 60°C, као и редовно чишћење простора и играчака. Уколико има више инфестираних у једној групи или породици, потребно је истовремено лечити све чланове, без обзира на симптоме.
