Малигне болести представљају један од највећих здравствених изазова садашњице, али уз правовремене информације, превентивне прегледе и подршку заједнице, можемо много учинити у борби против ове болести. Март, месец борбе против рака, посвећен је едукацији, подизању свести и пружању подршке оболелима и њиховим породицама.
У Мачванском округу, током 2022. године, најчешћи облик рака код мушкараца био је рак плућа и бронха – оболело је 188 мушкараца, са стандардизованом стопом инциденције ASR(W) 68,3. Код жена, најучесталији је био рак дојке – оболело је 149 жена, са стандардизованом стопом инциденције ASR(W) 62,0. Водећи узрок смртности од рака у овом округу 2022. године код мушкараца био је такође рак плућа и бронха (133 смртна случаја), док је код жена најчешћи био рак дојке (62 смртна случаја).
У Републици Србији, током 2022. године, водеће локализације рака код мушкараца биле су плућа и бронх (20,4%), колон и ректум (14,3%), простата (11,2%), мокраћна бешика (7,6%) и панкреас (3,5%). Код жена, најчешћи је био карцином дојке (23,0%), затим рак плућа и бронха (10,6%), колон и ректум (10,5%), грлић материце (5,4%) и материце (4,5%).
Србија се, према најновијим проценама, међу 40 земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (12. место) и високим ризиком умирања од малигних болести (друго место, одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора ниже су код мушкараца него код жена. Док су мушкарци у Србији у средњем ризику оболевања у поређењу са мушкарцима у Источној и Западној Европи, као и у Словенији и Хрватској, жене у Србији су у вишем ризику оболевања, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Процењена стопа оболевања код жена у Србији је такође виша у односу на друге земље Западног Балкана, што може бити последица већих стопа оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у поређењу са европским просеком.
Према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, у свету је регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Најзаступљенији облици рака у погледу смртности били су рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (916.000), рак јетре (830.000), рак желуца (769.000) и рак дојке (685.000). Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету.
Економски значај малигних болести такође је велики и растући. Процењује се да су у 2010. години глобални трошкови повезани са раком износили 1,16 билиона долара, што указује да, поред директног утицаја на здравље појединаца, малигне болести могу бити и значајан ограничавајући фактор за цело друштво.
Процењује се да је око трећина свих смртних исхода од рака у свету повезана са пет водећих фактора ризика који се односе на животни стил: високим индексом телесне масе, недовољним уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.
Нове смернице Светске здравствене организације имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, усмеравајући здравствене службе на рано дијагностиковање и лечење ове болести. Чак и у земљама са развијеним здравственим системом, многи случајеви рака откривају се у узнапредовалим фазама, када је лечење теже и мање успешно.
Процењује се да би се чак 40% малигних болести могло избећи променом животних навика, као што су престанак пушења, ограничено конзумирање алкохола, избегавање прекомерног излагања сунцу, одржавање здраве телесне масе, уравнотежена исхрана, редовна физичка активност и заштита од инфекција које могу довести до развоја рака.
